Stopa zagrevanja Zemlje dostigla je najviši nivo u istoriji 2023. sa 92% prošlogodišnje iznenađujuće rekordne toplote koju su izazvali ljudi, izračunali su vrhunski naučnici.
Grupa od 57 naučnika iz celog sveta koristila je metode koje su odobrile Ujedinjene nacije da ispita šta stoji iza prošlogodišnjeg smrtonosnog naleta toplote. Rekli su da čak i sa bržom stopom zagrevanja ne vide dokaze značajnog ubrzanja klimatskih promena izazvanih ljudskim bićima osim povećanog sagorevanja fosilnih goriva.
Prošlogodišnje rekordne temperature bile su toliko neobične da su naučnici raspravljali šta stoji iza velikog skoka i da li se klimatske promene ubrzavaju ili su drugi faktori u igri.
„Ako pogledate kako se ovaj svet ubrzava ili prolazi kroz veliku prekretnicu, stvari ne rade tako“, rekao je vodeći autor studije Piers Forster, klimatski naučnik sa Univerziteta u Lidsu. „Stvari se povećavaju na temperaturi i pogoršavaju se na način na koji smo predvideli.“
To se prilično objašnjava nagomilavanjem ugljen-dioksida usled sve veće upotrebe fosilnih goriva, rekli su on i koautor.
Prošle godine je stopa zagrevanja dostigla 0,26 stepeni Celzijusa (0,47 stepeni Farenhajta) po deceniji – što je više od 0,25 stepeni Celzijusa (0,45 stepeni Farenhajta) godinu ranije. To nije značajna razlika, iako ovogodišnju stopu čini najvišom ikada, rekao je Forster.
Ipak, spoljni naučnici su rekli da ovaj izveštaj naglašava sve alarmantniju situaciju.
„Odabir da se deluje na klimu postao je politička tema za razgovor, ali ovaj izveštaj treba da bude podsetnik ljudima da je to u suštini izbor da se spasu ljudski životi“, rekla je klimatski naučnik sa Univerziteta Viskonsin Andrea Daton, koja nije bila deo međunarodni studijski tim. „Za mene je to nešto za šta se vredi boriti.“
Tim autora — formiran da obezbedi godišnja naučna ažuriranja između svakih sedam do osmogodišnjih glavnih naučnih procena Ujedinjenih nacija — utvrđenih prošle godine bio je 1,43 stepena Celzijusa topliji od proseka od 1850. do 1900. godine, a 1,31 stepen od toga dolazi od ljudskih aktivnosti. Ostalih 8% zagrevanja je uglavnom posledica El Nina, prirodnog i privremenog zagrevanja centralnog Pacifika koje menja vreme širom sveta, kao i čudnog zagrevanja duž Atlantika i drugih vremenskih nasumičnih okolnosti.
U dužem 10-godišnjem vremenskom okviru, koji naučnici preferiraju u odnosu na pojedinačne godine, svet se zagrejao za oko 1,19 stepeni Celzijusa (2,14 stepeni Farenhajta) od predindustrijskih vremena, navodi se u izveštaju u časopisu Earth Sistem Science Data.
U izveštaju se takođe navodi da kako svet nastavlja da koristi ugalj, naftu i prirodni gas, Zemlja će verovatno dostići tačku za 4,5 godine da više neće moći da izbegne prelazak međunarodno prihvaćenog praga zagrevanja: 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta).
To se uklapa sa ranijim studijama koje predviđaju da će Zemlja biti posvećena ili zaglavljena na najmanje 1,5 stepeni do početka 2029. ako se putanje emisije ne promene. Stvarni pad od 1,5 stepeni mogao bi biti godinama kasnije, ali bi bilo neizbežno ako se sav taj ugljenik iskoristi, rekao je Forster.
Nije kraj sveta ili čovečanstva ako temperature pređu granicu od 1,5, ali biće prilično loše, kažu naučnici. Prethodne studije UN-a pokazuju da je veća verovatnoća da će velike promene u Zemljinom ekosistemu izazvati zagrevanje između 1,5 i 2 stepena Celzijusa, uključujući eventualni gubitak koralnih grebena planete, arktičkog morskog leda, vrsta biljaka i životinja – zajedno sa lošijim ekstremnim vremenskim prilikama koje ubijaju ljude.
Prošlogodišnji porast temperature bio je više od malog skoka. Bilo je posebno neobično u septembru, rekla je koautorka studije Sonja Seneviratne, šefica dinamike kopna i klime na ETH Cirihu, švajcarskom univerzitetu.
Godina je bila u granicama onoga što je bilo predviđeno, iako je bila na gornjoj ivici raspona, rekao je Seneviratne.
„Ubrzanje ako bi se desilo bilo bi još gore, poput globalne prekretnice, to bi bio verovatno najgori scenario“, rekao je Seneviratne. „Ali ono što se dešava je već izuzetno loše i već sada ima velike uticaje. Nalazimo se usred krize.”
Dekan Univerziteta u Mičigenu Džonatan Overpek i naučnik o klimi Berklija Zeke Hausfater, od kojih nijedan nije bio deo studije, rekli su da i dalje vide ubrzanje. Hausfater je istakao da je stopa zagrevanja znatno veća od 0,18 stepeni Celzijusa (0,32 Farenhajta) po deceniji zagrevanja koja je bila između 1970. i 2010. godine.
Naučnici su teoretizirali nekoliko objašnjenja za masivni skok u septembru, koji je Hausfater nazvao „mamljenjem“. Izveštaj od srede nije pronašao dovoljno zagrevanja iz drugih potencijalnih uzroka. U izveštaju se navodi da je smanjenje zagađenja sumporom od brodarstva – koje je donekle donelo hlađenje atmosfere – bilo preplavljeno prošle godine česticama ugljenika koje su unešene u vazduh iz požara u Kanadi.
U izveštaju se takođe navodi da je podmorski vulkan koji je ubacio ogromne količine vodene pare zarobljene u atmosferu takođe izbacivao čestice za hlađenje, pri čemu su obe sile prilično poništavale jedna drugu.
Klimatski naučnik Tekas Tech-a i glavni naučnik u Zaštiti prirode Katharine Haihoe rekla je „budućnost je u našim rukama. Mi smo — ne fizika, već ljudi — ti koji ćemo odrediti koliko brzo se svet zagreva i koliko.
