Ako bi sutra u vaš grad bačena nuklearna bomba, da li biste znali gde da se sklonite? Nuklearni rat je zastrašujuća pomisao, ali za tim istraživača sa Univerziteta u Nikoziji na Kipru, to je najvažnije.
U nedavnoj studiji, istraživači su izračunali kako bi eksplozija nuklearne eksplozije mogla da utiče na ljude koji se sklanjaju u zatvorenom prostoru i otkrili su da čak i ako ste na bezbednoj udaljenosti od eksplozije da biste preživeli eksploziju, i dalje možete biti u neposrednoj opasnosti.
„Važno je razumeti uticaj na ljude u zatvorenom prostoru da bismo dali preporuke za zaštitu ljudi i imovine“, rekao je koautor Dimitri Drikakis. „Na primer, možemo dizajnirati strukture koje nude veću zaštitu.“
Kada nuklearna bomba detonira, ona generiše ne samo zračenje u obliku jarke, zaslepljujuće svetlosti i užarene toplote, već i moćne udarne talase koji mogu da putuju desetinama milja.
Ovi udarni talasi su potencijalno smrtonosni za ljude na dovoljno bezbednoj udaljenosti od vatrene lopte.
Tim je simulirao nuklearnu eksploziju atomske bombe od 750 kilotona. Za referencu, bombe koje su SAD bacile na Hirošimu bile su 15 kilotona, a na Nagasaki 25 kilotona. Dakle, u proseku, to je oko 37 puta manje od bombe u simulaciji istraživača.
Bojeva glava ove veličine bi verovatno uništila sve u krugu od 2,5 milje (4 kilometra), ali ljudi izvan tog radijusa mogu imati šansu ako se zaklone na pravoj lokaciji čvrste strukture.
Međutim, tamo gde je ta prava lokacija, rezultati istraživača postaju zanimljivi.
„Eksplozija je simulirana korišćenjem računarske dinamike fluida visoke rezolucije i visokog reda“, na osnovu tri decenije eksperimenata i teorije, rekao je Drikakis za Insajder.
Koristeći ove modele, izračunali su kako će se udarni talas kretati kroz zgrade – uključujući sobe, zidove, uglove, vrata, hodnike, prozore i vrata – na udaljenostima od 2,5 milja do 30 milja od mesta detonacije.
Oni su izvestili da uski džepovi unutar zgrada kao što su ulazna vrata i hodnici mogu da deluju kao aerotunel, ubrzavajući udarni talas do opasnih pritisaka do 18 puta veće telesne težine čoveka – dovoljno lako da zgnječe kosti.
„Najopasnije kritične unutrašnje lokacije koje treba izbegavati su prozori, hodnici i vrata“, rekao je koautor Joanis Vilijam Kokinakis.
Najbolja lokacija je u polovini zgrade koja je najudaljenija od eksplozije, u prostoriji bez prozora. Ali, „čak i u prednjoj prostoriji koja je suočena sa eksplozijom, čovek može biti siguran od velikih vazdušnih brzina ako se nalazi na uglovima zida koji je okrenut eksploziji“, rekao je Kokinakis za Insajder.
Takođe je vredno napomenuti da je sama zgrada važna. Ne želite da se sklonite u brvnaru, na primer.
„Kao što je navedeno u radu, ako ste previše blizu eksplozije, ne može se mnogo učiniti. Međutim, na daljinu, građevinske konstrukcije, posebno kamen ili beton ili drugi čvrsti, nezapaljivi materijali, mogu pružiti određeni stepen zaštite. od eksplozije“, rekla je Ketrin Higli, profesorka biologije zračenja na Državnom univerzitetu Oregon koja nije bila uključena u studiju.
Istraživači su rekli da su modelirali detonaciju bombe od 750 kilotona prema ruskom Sarmatu, ICBM-u koji je Kremlj testirao prošlog aprila.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je zabrinutost da se možda približavamo nuklearnom ratu, a jedan od njihovih glavnih motiva za studiju bila je „rastuća retorika o upotrebi nuklearnog oružja“, rekao je Drikakis.
„Nuklearni rat je ozbiljna stvar koja će dovesti do širokog razaranja. Međunarodna zajednica je nekoliko decenija smatrala da se takva mogućnost neće pojaviti. Međutim, retorika širom sveta se promenila“, rekao je Drikakis.
Autori veruju da bi ovi nalazi mogli pomoći stručnjacima za nuklearnu bezbednost da osmisle bolje strategije za ublažavanje štete od atomskih eksplozija i curenja radijacije. Nadaju se da bi rezultati studije mogli da usmere i razvoj zgrada otpornih na nuklearna eksplozija u budućnosti.
„Implikacija širokog obima ovog istraživanja je da ono može doprineti razumevanju kako da se najbolje zaštitite u slučaju nuklearne detonacije“, rekao je Higli.
Nema veze sa nuklearnim posledicama i apokaliptičnim načinom života sa kojima se možete suočiti nakon toga. Preživeti to je sasvim druga vrsta učenja.
