Stotine malih potresa potresle su gusto naseljeno vulkansko područje zapadno od italijanskog grada Napulja poslednjih nedelja, nagnavši vladu da brzo preradi planove za masovnu evakuaciju, iako stručnjaci ne vide neposredan rizik od erupcije.
U poslednjem od dugog niza potresa, zemljotres jačine 4,0 stepeni Rihtera pogodio je u ponedeljak region Kampi Flegrej (Flegrejska polja). U regionu se nalazi kaldera, depresija u obliku kotla koja je ostala iza erupcije veoma velikog vulkana.
Ona u Campi Flegrei je najveća u Evropi i poslednji put je eruptirala 1538. Nova eksplozija bi ugrozila pola miliona stanovnika.
Potres od ponedeljka usledio je posle zemljotresa jačine 4,2 stepena Rihterove skale zabeležen prošle nedelje, najjačeg u toj oblasti u poslednjih 40 godina, saopštio je Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju (INGV).
Stručnjaci iz INGV-a upozorili su vlasti i stanovnike da bi potresi mogli da se intenziviraju u bliskoj budućnosti kako se seizmička aktivnost nastavi. Međutim, oni su pojasnili da intenzitet podrhtavanja ne znači povećan ili neposredan rizik od nove erupcije.
U studiji objavljenoj u junu, tim naučnika sa INGV-a ukazao je na mogućnost da bi kretanje kaldere moglo da pukne njenu koru. Međutim, studija je naglasila da trenutno nema konkretnih razloga za predviđanje tradicionalne vulkanske erupcije koja uključuje izlivanje lave.
„Seizmička aktivnost se intenzivira već mesecima. Primetili smo preko 3.000 potresa od početka 2023.“, rekao je Gianfilippo De Astis, viši istraživač u INGV, za Asošijeted pres u utorak. „Međutim, samo 65 je bilo iznad 2,0 stepena po Rihterovoj skali“.
De Astis je primetio da se ovi fenomeni u oblasti Campi Flegrei — poznati kao „bradiseizam“ — traju hiljadama godina, uključujući „ciklični proces podizanja i pada nivoa tla“, koji je široko primećen i meren .
Područje Campi Flegrei se proteže na zapad od periferije Napulja do Tirenskog mora. Otprilike trećina je delimično potopljena ispod zaliva Pocuoli, dok u preostale dve trećine živi oko 400.000 ljudi.
Grad Napulj je okružen vulkanima sa obe strane: Campi Flegrei na zapadu i Vezuv na istoku. Vezuv je poznat širom sveta po tome što je uništio drevne gradove Pompeje i Herkulanum kada je eruptirao 79. godine nove ere.
Nedavni niz zemljotresa nije izazvao štetu ili povređene, ali je podigao novu zabrinutost zbog uticaja hitne evakuacije hiljada ljudi, vršeći pritisak na lokalne vlasti i vladu krajnje desnice na čelu sa premijerom Đorđom Melonijem.
Stručnjaci su savetovali gradsko veće Napulja da sprovede bezbednosne provere u bolnicama, školama i javnim zgradama.
Ministar civilne zaštite Nelo Musumeci rekao je u utorak da je vlada ubrzala izradu „planova za egzodus u slučaju vanredne situacije“, o čemu bi trebalo da se raspravlja na sledećoj sednici vlade.
Prema postojećim planovima evakuacije, kada se dostigne nivo uzbune, stotine hiljada ljudi koji žive u najopasnijim područjima biće prebačeni u druge italijanske regione.
Ali, u studiji iz 2022. koju je objavio Nacionalni istraživački savet (CNR), grupa ekonomista je procenila da bi trenutna evakuacija čitave oblasti Campi Flegrei — kako je opisano u planovima za vanredne situacije — koštala oko 30 milijardi evra godišnje, uz negativan uticaj na bruto domaći proizvod Italije od oko 1%.
Rizik od vulkanske erupcije u čitavom regionu Južne Kampanije – koji uključuje Napulj – uticao bi na oko tri miliona ljudi, koji se nalaze na području od oko 15-20 kilometara od moguće erupcije, kaže studija.
„Nema sumnje da planove treba ažurirati, ali to je složeno pitanje“, rekao je De Astis u telefonskom intervjuu. „Sigurno, putevi za bekstvo moraju biti prošireni kako bi se omogućio brži egzodus. Vlada bi svakako trebalo da deluje na strani infrastrukture.“
Ali „psihološki faktori“ su mnogo nepredvidiviji, dodao je on.
„Imamo istorijska iskustva sa erupcijama gde su građani odbijali da napuste svoje domove i radije su ostajali i na kraju umirali tamo. Šta treba da radimo u tom slučaju?“
