Najnovije procene Svetske zdravstvene organizacije (2016) su da preko 4,2 miliona ljudi prerano umre svake godine zbog dugotrajnog izlaganja sitnim česticama spoljašnjeg zagađenja vazduha (često se naziva PM2,5). Nedavna studija u kojoj su učestvovali istraživači McGill sada sugeriše da godišnji globalni broj smrtnih slučajeva od PM2,5 na otvorenom može biti znatno veći nego što se ranije mislilo. To je zato što su istraživači otkrili da je rizik od smrtnosti povećan čak i pri veoma niskim nivoima PM2,5 na otvorenom, onih koji ranije nisu bili prepoznati kao potencijalno smrtonosni. Ovi mikroskopski toksini izazivaju niz kardiovaskularnih i respiratornih bolesti i karcinoma.
„Otkrili smo da PM2,5 na otvorenom može biti odgovoran za čak 1,5 miliona dodatnih smrtnih slučajeva širom sveta svake godine zbog efekata pri veoma niskim koncentracijama koje ranije nisu bile cenjene“, rekao je Scott Veichenthal, vanredni profesor na Odseku za Epidemiologija, biostatistika i zdravlje na radu na Univerzitetu McGill i glavni autor nedavnog rada u Science Advances.
Kanadski podaci unapređuju globalno razumevanje efekata spoljašnjeg zagađenja
Istraživači su došli do ovog zaključka kombinujući podatke o zdravlju i mortalitetu za sedam miliona Kanađana prikupljenih u periodu od dvadeset pet godina sa informacijama o nivoima koncentracija PM2,5 na otvorenom širom zemlje. Kanada je zemlja sa niskim nivoom PM2,5 na otvorenom, što je čini savršenim mestom za proučavanje uticaja na zdravlje pri niskim koncentracijama. Znanje stečeno u Kanadi je zatim korišćeno za ažuriranje donjeg kraja skale koja se koristi da se opiše kako se rizik od smrtnosti menja sa nivoima PM2,5 na otvorenom. Rezultat? Poboljšano razumevanje kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje na globalnom nivou.
SZO je nedavno postavila ambiciozne nove smernice za godišnje prosečno godišnje zagađenje vazduha finim česticama na otvorenom, prepolovivši svoje ranije preporuke, sa koncentracija od 10 na koncentracije od 5 mikrograma (ug) po kubnom metru. Trenutni standard Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država od 12 (ug) po kubnom metru je sada više nego dvostruko veći od vrednosti koju preporučuje SZO.
„Jedan zaključak je da su globalne zdravstvene koristi od ispunjavanja novih smernica SZO verovatno mnogo veće nego što se ranije pretpostavljalo“, dodaje Vajhental. „Sledeći koraci su da prestanemo da se fokusiramo samo na masu čestica i počnemo pažljivije da posmatramo sastav čestica jer su neke čestice verovatno štetnije od drugih. Ako možemo da bolje razumemo ovo, to bi nam moglo omogućiti da budemo mnogo efikasniji u osmišljavanje regulatornih intervencija za poboljšanje zdravlja stanovništva“.