Na obali reke u delti Nigera, grupa stanovnika u gumenim čizmama radi na obnavljanju jednog od najdragocenijih i najnarušenijih ekosistema Nigerije – njenih šuma mangrova.
Članovi tima zabijaju svoje lopate u blato i ubacuju mladice na lokalitetu u Bunduu, straćaru na periferiji južnog naftnog grada Port Harkorta.
Poslednjih godina, ljudska aktivnost uništila je delove svetskih šuma mangrova, koje čine vitalnu barijeru protiv plime i oseke i utočište za divlje životinje.
Ali u ovom delu Delte – koji je pogođen curenjem iz naftovoda multinacionalnih naftnih kompanija i mnoštvom drugih pretnji – lider lokalne zajednice gura napred sa projektom obnavljanja pokvarenih šuma.
„Vratićemo naše mangrove u život“, rekao je ribar Dejvid Oba, 53, koji predstavlja oko 10.000 ljudi u gradu.
Šume mangrova su raj za biodiverzitet. Ogromne mreže korena specijalizovanih stabala slane vode obezbeđuju rasadnike za mlade ribe, koje su ključne za podršku stokovima.
Šume takođe vrve životom iznad vode — one su „utočište“ za niz ptica koje se gnezde na svojim granama, objasnio je Ijeoma Vincent-Akpu, profesor na Univerzitetu Port Harkort.
Vincent-Akpu je rekao da drveće štiti i od erozije obale, oluja i poplava, pružajući ključni štit pred klimatskim promjenama.
Nigerija se može pohvaliti jednom od najvećih pokrivenosti mangrova na svetu i više nego bilo gde drugde u Africi – ali njene šume se smanjuju.
Zemlja je 2020. imala oko 8.442 kvadratna kilometra (3.259 kvadratnih milja) šume mangrova, prema platformi za praćenje Global Mangrove Vatch.
Između 1996. i 2020. izgubila je 161,9 kvadratnih kilometara mangrova, kaže grupa — oko dva procenta ukupnog broja i površinu koja je jednaka više od 22.500 fudbalskih terena.
Stručnjaci kažu da je to uglavnom zbog ljudskih aktivnosti u najmnogoljudnijoj zemlji na kontinentu.
U Bunduu je oko 30 ljudi naučilo kako da obnove ekosisteme mangrova uz pomoć nigerijske nevladine organizacije, Centra za životnu sredinu, ljudska prava i razvoj.
Oni su prošli višenedeljnu obuku, rekao je Nabie Nubari Frensis, koordinator nevladine organizacije, koja već skoro 15 godina vodi projekat u tri druge zajednice u Delti.
Prioritet se daje obuci lidera zajednica kako bi mogli da prenesu svoje veštine. David Oba je rekao da je obučio 70 ljudi u Bunduu otkako je tamo započeo projekat prije nekoliko mjeseci.
Jedna od najvećih pretnji za mangrove je zagađenje od multinacionalne naftne industrije u Delti. Stanovnici kažu da su čitava područja zbrisana izlivanjem.
Izlivanja nafte su česta u regionu zbog neodržavanja cevovoda, kao i vandalizma. Tokom poslednjih pet godina, Nacionalna agencija za otkrivanje i reagovanje na izlivanje nafte zabeležila je skoro 3.870 izlivanja u Nigeriji, uglavnom u delti Nigera.
Kvani Dik Velvet, penzionisani novinar, priseća se prve sadnice koju je zasadio u svojoj zajednici, kupljene u obližnjem rasadniku.
„Da nije bilo činjenice da su ljudi došli i posadili neke mangrove, ovo mesto bi bilo veoma otvoreno polje“, rekao je on, pokazujući na područje za koje je rekao da je pogođeno izlivanjem nafte 2020. godine.
Stanovnici kažu da su izlivanje izazvali vandali koji su gađali naftovod.
„Kada dođe do izlivanja, ne možemo da pecamo“, rekao je za AFP 38-godišnji ribar Peter Opugulaja.
Nafta nije jedini problem. Mangrove u Nigeriji oštećuju ilegalna seča, odlaganje otpada i urbana ekspanzija.
Oni se takođe suočavaju sa još jednom pretnjom – širenjem Nipa palmi, invazivne vrste koja se uvukla među mangrove.
Uvezene iz Južne Azije i Okeanije, palme se koriste za korpe i pokrivanje krovova, ali ne pružaju sklonište za ribe poput lučnih korena mangrova.
Kolin Lav, iz sela Kono, oko 70 kilometara od Port Harkorta, požalio se da su palme pustile koren „svuda“.
Ovaj 40-godišnjak je rekao da sadi mangrove „da bi se riba ipak vratila po nas“.
Tokom posete Delti ranije ove godine, nigerijski ministar životne sredine obećao je da će raditi sa lokalnim vlastima na zaštiti mangrova i ublažavanju efekata klimatskih promena.
Četiri godine ranije, vlada je objavila svoju nameru da pokrene nacionalni plan obnove mangrova, ali on nikada nije sproveden.
Stanovnici kažu da vlada sporo reaguje, što ih je navelo da preduzmu mere u svoje ruke.
„Pomažemo jedni drugima“, rekao je 48-godišnji vozač i stanovnik Kona, princ Nvili, rekavši da su zajednice spremne da dele mladice sa svojim susedima.
„Ne sedimo i ne radimo ništa“, rekao je on.
