Pacovi koriste svoju maštu na sličan način kao i ljudi, pokazuje nova studija – što znači da njihove misli nisu uvek fiksirane na ono što je neposredno ispred njih, već mogu da putuju u prostoru i vremenu.
To je nešto što radimo prirodno, prenoseći se na druga mesta, prisećajući se prošlih događaja ili vizualizujući buduće scenarije u našim umovima. Čini se da se to uglavnom dešava u delu mozga koji se zove hipokampus, a istraživači su sada pokazali sličnu aktivnost iu hipokampusu pacova.
Tim sa Medicinskog instituta Hauarda Hjuza (HHMI) koristio je virtuelnu realnost (VR) u kombinaciji sa interfejsom mozga i mašine kako bi utvrdio da li glodari mogu razmišljati o putovanju na određenu lokaciju kako bi pokupili nagradu od vode, čak i ako su zapravo se ne krećem tamo.
„Zamišljanje je jedna od izuzetnih stvari koje ljudi mogu da urade“, kaže neurolog Albert Li iz HHMI. „Sada smo otkrili da i životinje to mogu, i pronašli smo način da to proučimo.“
Evo kako su eksperimenti funkcionisali: istraživači su pacovima ugradili prilagođeni interfejs mozga i mašine, koji je mapirao njihove pokrete kroz okruženje virtuelne stvarnosti preko ‘zamišljene’ aktivnosti u njihovom hipokampusu. Pacovi su postavljeni na sfernu traku za trčanje, tako da su mogli da se kreću u VR-u, a da se zapravo ne pomeraju sa istog mesta.
Dok su se pacovi ‘kretali’ okolo, njihova moždana aktivnost je praćena i prevedena u personalizovani „rečnik misli“ koji je povezivao mesta u virtuelnoj stvarnosti sa aktivnošću hipokampusa. To je značilo da su istraživači mogli da povežu određene obrasce aktivnosti sa određenim mestima u virtuelnom prostoru – dajući im prozor u ono što je bilo na umu pacova.
Postavka je zatim podešena tako da fizičko kretanje na traci za trčanje nije uticalo na VR svet. To je primoralo pacove da namerno i dobrovoljno zamisle kako se kreću na određena mesta ili pomeraju objekte na određena mesta da bi dobili vodu – a skeniranje mozga sugerisalo je da je to ono što su zaista radili.
„Pacov zaista može da aktivira predstavljanje mesta u okruženju bez odlaska tamo“, kaže neuronaučnik Chongki Lai, iz HHMI.
„Čak i ako je njegovo fizičko telo fiksirano, njegove prostorne misli mogu otići na veoma udaljenu lokaciju.“
Zaključak je da ako pacovi mogu da zamisle da su na drugom mestu, oni bi takođe mogli da zamisle nešto u budućnosti ili da se sete nečega iz prošlosti – iako je još uvek teško biti siguran šta se dešava u glavama životinja. Ovaj VR sistem bi mogao da omogući buduća istraživanja u ovoj oblasti.
Takođe treba napomenuti da životinjama nije bilo potrebno mnogo obuke da bi zamislile kretanje kroz VR, i da su mogle da održavaju svoju mentalnu aktivnost oko 10 sekundi, što je značajno vreme.
„Zapanjujuće je kako pacovi uče da razmišljaju o tom mestu, i ni o jednom drugom mestu, tokom veoma dugog vremenskog perioda, na osnovu našeg, možda naivnog, pojma o rasponu pažnje pacova“, kaže biohemičar Timoti Haris.
