Sivi kitovi brišu mrtve na obali Pacifika alarmantnom brzinom od 2019. godine, a naučnici misle da bi konačno mogli znati zašto.
Nasukavanje sivih kitova od Meksika sve do Aljaske proglašeno je „neobičnim smrtnim slučajem“ ili značajnim izumiranjem vrste koje je neobjašnjivo i zahteva brzu reakciju.
Dva druga masovna izumiranja sivih kitova dogodila su se 1980-ih i 1990-ih, iako su ona trajala samo nekoliko godina; najnoviji je još uvek u toku.
Poslednje izumiranje izazvalo je pad populacije sivih kitova u severnom Pacifiku sa procenjenih 27.000 u 2016. na 14.500 u 2023, prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu.
Godinama su istraživači mogli samo da nagađaju šta je ubijalo kitove. NOAA je ranije primetila da je kod nekih mrtvih kitova primećeno mršavljenje, ali ne i kod drugih.
Ali naučnici sa Instituta za morske sisare Državnog univerziteta Oregon sada kažu da postoje jaki dokazi da su smrti kitova direktno povezane sa topljenjem morskog leda na Arktiku, prema studiji objavljenoj u četvrtak u časopisu Sajens.
Džošua Stjuart, docent na Institutu za morske sisare i glavni autor studije, rekao je da smanjenje morskog leda takođe dovodi do smanjenja snabdevanja hranom sivih kitova.
„Osećam se kao da ovog puta imamo prilično dobar ‘pušeći pištolj’“, rekao je Stjuart za KTVB o objašnjenju šta je izazvalo smrt kitova.
Sivi kitovi čine najdužu migraciju od svih sisara na Zemlji, putujući više od 12.000 milja svake godine od svojih hranilišta na Arktiku, gde provode leta, do mesta za razmnožavanje u toplim, plitkim lagunama meksičkog poluostrva Baja, gde su provoditi zime.
Dok su na Arktiku, sivi kitovi se hrane rakovima amfipodima. Amfipodi se zauzvrat hrane algama, koje rastu na donjoj strani morskog leda.
„Sa manje leda dobijate manje algi, što je gore za plen sivih kitova“, rekao je Stjuart u saopštenju iz države Oregon, dodajući: „Kada dođe do naglog pada kvaliteta plena, populacija sivih kitova je značajno pod uticajem.“
Drugim rečima, morski led koji se topi remeti ceo lanac ishrane.
Smanjenje dostupne hrane može uzrokovati mršavije ili neuhranjene kitove, kao i nižu stopu nataliteta. Stjuart je rekao da ne misli da trenutno postoji rizik od izumiranja sivih kitova.
Vrsta, koja je pre nekoliko decenija bila lovljena na ivici izumiranja, rekla je kao veliki uspeh u očuvanju zahvaljujući populaciji koja se oporavila nakon što su doneti međunarodni propisi o kitolovu.
Ali odumiranje je podsetnik na široke uticaje klimatske krize, jer se morski led i dalje topi alarmantnim i istorijskim brzinama.
„Čak i veoma pokretne, dugovečne vrste kao što su sivi kitovi su osetljive na uticaje klimatskih promena“, rekao je Stjuart.
I dok je rekao da verovatno ne moramo da brinemo o izumiranju, možda ćemo jednostavno morati da se naviknemo da imamo manje sivih kitova.
