Otkako je krajem marta najavio planove da zameni izvršnog direktora Dejva Kalhuna krajem 2024. godine, problemi Boinga su se naizgled pogoršali, što je komplikovalo ionako zastrašujuću potragu za izvršnim rukovodiocima.
U narednim nedeljama, Boing je pretrpeo zabrinjavajuća saslušanja u Kongresu sa uzbunjivačima i stručnjacima za bezbednost, ponovljena odlaganja lansiranja u svemir i nagli pad isporuka komercijalnih aviona koji je produbio finansijske gubitke.
Ministarstvo pravde je u utorak uveče saopštilo da je Boeing prekršio krivično nagodbu iz 2021. o padu aviona 737 MAKS, otvarajući kompaniju mogućem krivičnom gonjenju.
Suočen sa ovim izazovima, sledeći šef Boinga će morati da bude neka vrsta korporativnog mađioničara sposobnog da preokrene problematične operacije, resetuje narušene odnose sa klijentima avio-kompanije i redefiniše javni identitet kompanije nakon skandala i pogrešnih koraka.
„S obzirom na prirodu onoga što je potrebno, novi izvršni direktor bi se mogao pokazati kao jednorog“, navodi se u nedavnoj belešci analitičara Bank of America Rona Epsteina.
Stručnjaci za vazduhoplovstvo kažu da će sledeći izvršni direktor Boeinga idealno imati vazduhoplovnu pozadinu, iskustvo u upravljanju velikim proizvodnim projektima, stratešku pamet i praktičan pristup bezbednosti.
Boeing je odbio da komentariše ovu priču o svojoj izvršnoj pretresi. Ali kompanija bi mogla otkriti više na godišnjem sastanku u petak.
Calhounov predstojeći odlazak deo je promene rukovodstva od 25. marta koja je uključivala trenutnu smenu šefa komercijalne avijacije i novog predsednika odbora.
Bivši izvršni direktor General Electrica i privatnog kapitala koji je u upravnom odboru Boeinga od 2009. godine, Calhoun je neočekivano postao izvršni direktor nakon što je Denis Muilenburg otpušten krajem 2019. nakon dva smrtonosna pada MAKS-a.
Uprkos problemima u proizvodnji i lancu snabdevanja u Boeingu, Calhoun je izgledao spreman da ostane izvršni direktor do 2028.
Ali sve se promenilo 5. januara kada je avion Aljaske erlajnsa prinudno sleteo nakon što je u toku leta eksplodirala ploča trupa, što je izazvalo pojačanu kontrolu od strane regulatora, kupaca avio-kompanija i zakonodavaca.
S obzirom na dubinu problema, neki posmatrači Boeinga tvrde da kompanija treba da napravi duboke promene osim već najavljene promene u izvršnom odeljenju, zbog čega Kalhun ostaje na svom mestu do decembra.
On će takođe biti u redu da utiče na izbor njegove zamene ako bude ponovo izabran u odbor na godišnjem sastanku u petak.
Boing je priznao da incident Aljaske erlajnsa pokazuje da je potrebno više posla, istovremeno insistirajući da je postigao napredak u bezbednosti.
Ričard Abulafija iz konsultantske kompanije AeroDinamic Advisori povezao je muke Boinga sa odlukama koje su doneli Calhoun i prethodnici izvršnog direktora, a koje su umanjile Boeingovu inženjersku snagu u potrazi za profitom i isplatama akcionara.
Sledeći izvršni direktor bi mogao da bude „svako ko je zaista posvećen industriji, a ne samo da upravlja novcem“, rekao je Abulafija za AFP. „Sve što izvlači trulež iz sistema.
Epštajn iz Banke Amerike pozvao je na „drastičnu kulturnu rekonstrukciju“ u Boingu, uključujući promene u izvršnim činovima i premeštanje sedišta iz blizine glavnog grada SAD u jedan od proizvodnih centara Boinga kako bi se preneo duh „sve ruke na palubi“.
Pun tanjir
Što se tiče sledećeg izvršnog direktora, Kalhun je pohvalio dugogodišnju izvršnu direktorku Boeinga Stefani Poup, koja je 25. marta unapređena na čelo komercijalne avijacije.
Neki stručnjaci za vazduhoplovstvo kažu da bi sledeći izvršni direktor trebalo da dođe izvan Boinga.
Među pomenutim imenima su generalni direktor GE Aerospace Larri Culp i izvršni direktor Spirit AeroSistems Patrick Shanahan, bivši izvršni direktor Boeinga i zvaničnik Pentagona. Obojica su javno negirali interesovanje.
Ključna figura u tom procesu biće Stiv Molenkopf, bivši šef Kualcomm-a koji se pridružio upravnom odboru Boeinga 2020. i unapređen u predsednika u martu.
Nakon sastanka u petak, Kalhun će se suočiti sa punim brojem pitanja, uključujući krajnji rok do kraja maja za predstavljanje plana koji zahteva FAA, koji je ograničio MAKS proizvodnju dok kompanija ne pokaže napredak u bezbednosti i kontroli kvaliteta.
U julu će Ministarstvo pravde doneti konačnu odluku o tome da li će krivično goniti Boing.
Zatim, u septembru, kompanija se suočava sa potencijalnim štrajkom od 30.000 radnika ako ne bude u mogućnosti da postigne ugovor sa Međunarodnim udruženjem mašinista i vazduhoplovnih radnika.
