Let Lufthanze koji je morao da sleti ubrzo nakon poletanja samo je najnoviji primer ekstremne turbulencije.
Svake godine piloti prijave u proseku 5.500 susreta sa teškim ili većim turbulencijama. A taj broj se poslednjih godina povećao zahvaljujući klimatskim promenama.
Nekoliko drugih događaja dogodilo se samo u 2023. Pilot je morao da prekine sletanje zbog jake turbulencije na jednom letu Southvest, dok je ekstremna turbulencija povrijedila 25 ljudi na letu Havaiian Airlinesa. Na letu Lufthanze povređeno je nekoliko ljudi u avionu.
I iako je smrt usled turbulencija veoma retka, putnik u poslovnom avionu poginuo je tokom velikih turbulencija 4. marta.
Stručnjaci veruju da bi ozbiljne turbulencije mogle da se povećaju u godinama koje dolaze jer se obrasci loših vremenskih uslova nastavljaju širom sveta.
Turbulencija je svaka nepravilna i neočekivana promena u kretanju vazduha koja utiče na visinu i kretanje aviona.
Može se kretati od blagog trzaja ili udarca do jakog pomeranja i kotrljanja koje izazivaju mučninu ili povrede, poput udaranja glave o sedište.
Primarni uzroci turbulencije za komercijalne avione i avione uključuju oluje, atmosferski pritisak i mlazne struje.
Generalno, piloti koriste svoje oči, radar i izveštaje iz drugih aviona da otkriju oluje i druge znake predstojeće turbulencije pre nego što avion počne da se trza. Ovo im daje vremena da uključe znak „vezite pojaseve“ i upute putnike da zauzmu svoja mesta.
Ali piloti se takođe moraju boriti sa turbulencijom čistog vazduha, što je turbulencija koja nema vidljiv uzrok.
Turbulencija u čistom vazduhu može da podstakne da se avion drhti i podrhtava pre nego što pilot može da izda upozorenje, što ga čini posebno opasnim – a ova vrsta turbulencije se povećava zbog klimatskih promena.
Glavni krivac turbulencije čistog vazduha je smicanje vetra, što je iznenadna promena brzine i smera vetra, posebno u mlaznim strujama.
„Kada vetar duva sa zapada brzinom od 100 milja na sat na 30.000 stopa i takođe duva sa severa brzinom od samo 30 milja na sat na 20.000 stopa, ili direktno ispod, može biti prilično turbulentno za avion koji se kreće između te dve visine“, rekao je Stiven Benet, predsednik Komiteta američkog meteorološkog društva za finansijsko vreme i klimatski rizik, i suosnivač i glavni direktor za klimu Demek grupe.
Ukratko, veliki smicanje vetra stvara nestabilnu struju mlaza i brži vetar.
Oboje igraju veliku ulogu u turbulencijama čistog vazduha, a promene globalnih temperatura su već povećale smicanje vetra za 15 procenata od 1979. godine.
Osim toga, turbulencija čistog vazduha ima tendenciju da se razvije oko mlaznih tokova višeg nivoa, gde avioni obično lete. Ove brze trake vetra jačaju sa globalnim zagrevanjem, rekla je Izabel Smit, meteorolog i doktorant na Univerzitetu Reding i vodeći autor članka iz 2023. o trendovima turbulencije čistog vazduha iznad severnog Atlantika.
Ona trenutno istražuje promene u turbulencijama čistog vazduha izazvane klimatskim promenama.
Smit je rekla da povećanje gasova staklene bašte zadržava toplotu u troposferi, sloju atmosfere najbližem površini.
Ali ova toplota je trebalo da bude puštena u stratosferu, koja je sledeći sloj gore.
Kao rezultat toga, globalno se troposfera zagreva dok se stratosfera brzo hladi.
„Ovo povećava temperaturni gradijent između dva sloja, što jača mlaznu struju, što zauzvrat stvara nestabilniji tok vetra i povećava turbulenciju čistog vazduha“, rekla je Smit.
Istraživači vremena dalje predviđaju da će se turbulencija čistog vazduha udvostručiti do 2050. godine, pri čemu će se jaka turbulencija najviše povećati.
„Letovi na najvećim visinama iznad severnog Atlantika naići će na najznačajnije povećanje velikih turbulencija“, rekao je Benet.
Turbulencija u čistom vazduhu uzrokuje veliki procenat nesreća povezanih sa vremenskim prilikama na letovima. A turbulencija je generalno vodeći uzrok povreda među stjuardesama.
Iako stručnjaci predviđaju da će se efekti klimatskih promena samo pogoršati, najverovatnije ne morate da brinete o povećanju turbulencije na budućim letovima.
„Iako može izgledati da bi letenje moglo postati opasnije zbog klimatskih promena, to jednostavno nije tako jednostavno“, rekao je Benet – delom zato što će se sistemi za vazdušnu rutu verovatno prilagoditi tako da letovi izbegavaju veoma turbulentna područja.
„Takođe očekujem da će nova tehnologija olakšati otkrivanje turbulencije čistog vazduha u decenijama koje su pred nama“, rekao je Benet.
„Čak i s obzirom na uticaje klimatskih promena, zapravo je verovatno da će letovi vremenom postati bezbedniji za razliku od opasnijih.
Smit je dodala da su teške turbulencije i dalje veoma neuobičajene.
„Ako letite preko Atlantika od, recimo, Njujorka do Londona, samo 3 procenta atmosfere će verovatno imati laganu turbulenciju u sebi. Samo 1 procenat atmosfere ima umereno jake turbulencije, a nekoliko desetina procenta ima teške turbulencije“, rekla je ona.
„Ovaj procenat se povećava, tako da možete naići na više turbulencije u budućnosti. Ali je mnogo verovatnije da će ovo biti lagana turbulencija, koja neće izazvati ozbiljne povrede“, rekla je Smit.
Ona, međutim, dodaje da se avio-kompanije uvek trude da izbegnu turbulencije koliko god je to moguće. Dakle, sve veća turbulencija će verovatno dovesti do složenijih ruta leta, što bi moglo značiti duže vreme putovanja i čekanja, zajedno sa povećanom potrošnjom avionskog goriva i emisijom CO 2.
U stvari, izbegavanje turbulencije može koštati avio-kompanije dodatnih 22 miliona dolara svake godine, sa dodatnim emisijama od 70 miliona kilograma CO2 , rekla je Smit. Avioni bi takođe mogli da provedu oko 2.000 dodatnih sati u vazduhu godišnje, pokazalo je istraživačko pismo.
Što se tiče bezbednog letenja, Benet i Smit daju isti savet: Uvek držite pojas kada sedite, čak i kada je znak za pojas isključen.