Zemlje na prvoj liniji klimatskih promena upozorile su da ne mogu da čekaju još godinu dana na dugo traženu pomoć za oporavak od katastrofa dok poplave i uragani izazivaju pustoš širom sveta.
Apel je usledio tokom sastanka fonda za „gubitak i štetu“ koji će biti završen u petak zbog zabrinutosti da je malo verovatno da će moći da se odobri klimatska pomoć do 2025. godine.
„Ne možemo da čekamo do kraja 2025. da prva sredstva izađu napolje“, rekao je za AFP Adao Soares Barbosa, član odbora iz Istočnog Timora i dugogodišnji pregovarač za najsiromašnije nacije sveta.
„Gubici i štete nas ne čekaju.“
Skoro 200 zemalja složilo se na samitu UN COP28 prošlog novembra da pokrene fond odgovoran za distribuciju pomoći zemljama u razvoju za obnovu nakon klimatskih katastrofa.
Taj istorijski trenutak ustupio je mesto složenim pregovorima o finalizaciji dizajna fonda, za koji neke zemlje brinu da se neće kretati tempom ili skalom koji odgovara tempu ekstremnih vremenskih katastrofa koje pogađaju njihov narod.
Hitnost potreba ranjivih zemalja i zajednica ne može biti napuštena dok ne budemo imali sve dlake na mestu za ovaj fond, rekao je Barbosa.
Računi za štetu zbog klimatskih katastrofa mogu dostići milijarde, a trenutno jedva da ima dovoljno novca izdvojenog za gubitak i štetu da bi se pokrio samo jedan takav događaj, kažu stručnjaci.
Ove godine smo bili svedok niza katastrofa na više kontinenata, od poplava i klizišta do toplotnih talasa i šumskih požara.
Delegati su se sastali u Južnoj Koreji na drugom sastanku Fonda za gubitke i štete ove nedelje, pošto je uragan Beril ostavio trag razaranja širom Kariba i Severne Amerike.
„Masovno“ razaranje kome smo svedočili poslednjih nedelja „stavlja ogroman pritisak na nas da izvršimo svoj posao“, rekao je na sastanku Ričard Šerman, južnoafrički kopredsednik odbora koji upravlja pregovorima.
Fond je rekao da želi da se novac odobri „što je pre moguće, ali realno do sredine 2025. godine“, navodi se u zvaničnom dokumentu u koji je uvideo AFP.
U apelu na bržu akciju, Elizabet Tompson, član odbora sa Barbadosa, rekla je da je samo uragan Beril izazvao „apokaliptičnu“ štetu vrednu „više milijardi dolara“.
„Na pet ostrva Grenadina… 90 odsto stanova je nestalo… Kuće izgledaju kao paketi karata i trake od drveta, nema krovova, nema drveća, nema hrane, nema vode, nema nema moć“, rekla je ona.
„Ne možemo da pričamo dok ljudi žive i umiru u krizi koju sami ne izazivaju.
Tompson je rekao da fond treba da odražava „hitnost i obim koji je potreban da se odgovori na… rizik, štetu i devastaciju sa kojima se suočavaju ljudi širom sveta kojima je potreban ovaj fond“.
Bogate zemlje su do sada obećale oko 661 milion dolara u fond za gubitke i štetu. Južna Koreja je dala dodatnih 7 miliona dolara na početku ovonedeljnog sastanka.
„To teško da bi pokrilo verovatne gubitke od jedne velike katastrofe povezane sa klimom“, rekla je Kamila Mor iz Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj za AFP.
Neke procene sugerišu da je zemljama u razvoju potrebno preko 400 milijardi dolara godišnje za obnovu nakon klimatskih katastrofa. Prema jednoj studiji, globalni račun iznosi između 290 i 580 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, a nakon toga raste.
U jednom primeru iz 2022. godine, poplave bez presedana u Pakistanu izazvale su više od 30 milijardi dolara štete i ekonomske gubitke, prema proceni koju su podržale UN.
Zemlje u razvoju su se zalagale za poseban fond za distribuciju pomoći za oporavak od klimatskih uticaja već 30 godina, a sporazum sklopljen u novembru pozdravljen je kao veliki diplomatski napredak.
„(Ali) ee ne može imati fond bez novca“, rekao je Brandon Vu iz ActionAid-a.
Ove godine se vode tehnički razgovori o detaljima fonda za gubitke i štete, uključujući i Svetsku banku u kojoj će fond biti smešten na privremenoj osnovi.
Filipini su izabrani ove nedelje da budu domaćini odbora fonda.
Ostaju sporne rasprave o odlučivanju o tome kako se novac raspoređuje i u kom obliku treba da bude dostupan zemljama.
U utorak je više od 350 nevladinih organizacija poslalo pismo odboru fonda tražeći da se značajan deo novca direktno stavi na raspolaganje lokalnim zajednicama i starosedelačkim grupama u vidu malih grantova.
