Ne hranite medvede! Biolozi za divlje životinje i čuvari šuma propovedaju mantru skoro jedan vek u nacionalnim parkovima kao što su Jelouston i Josemiti, i decenijama u oblastima gde je urbani razvoj sve više napadao autohtona staništa divljih životinja.
Ali ne hranite ptice? To može biti druga priča – barem za jednu vrstu ptica na jezeru Tahoe.
Ljubitelji krplja i skijaškog trčanja rutinski hrane sićušne planinske piliće visoko iznad severne obale alpskog jezera na granici Kalifornije i Nevade. Ptice sa crnom kapom iz Čikadi Ridža će čak sesti na ispružene ruke kako bi zgrabili ponuđeno seme.
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Nevadi otkrilo je da dopunjavanje prirodnih izvora hrane pilića hranom koja se nalazi u hranilicama ili ručno nije negativno uticala na njih, sve dok se koristi pravilna hrana i poštuju određena pravila.
„Prekrasno je iskustvo kada ptice lete okolo i slete na vašu ruku da zgrabe hranu. Mi to zovemo ‘postati Diznijeva princeza'“, rekao je Benjamin Sonnenberg, biolog/bihejvioralni ekolog koji je koautor šestogodišnje studije.
Ali on je takođe prepoznao „uvek postoji pitanje kada je prikladno ili nije prikladno hraniti ptice u divljini.“
Državni zvaničnici za divlje životinje rekli su ove nedelje da se uglavnom mršte na hranjenje divljih životinja. Ali portparolka Odeljenja za divlje životinje Nevade Ešli Sančez je priznala da su zabrinutosti o potencijalnoj šteti zasnovane na spekulacijama, a ne naučnim podacima.
Najnoviji istraživački projekat pod okriljem Laboratorije za spoznavanje čikadi profesora Vladimira Pravosudova uspostavio je hranilice u divljini Mount Rose šumske službe i pratio populacije planinskih pilića na dve nadmorske visine — i one koje su posećivale hranilice i one koje nisu.
„Ako smo videli povećanje veličine populacije ili smanjenje veličine populacije, to bi moglo značiti da smo povredili životinje tako što smo ih hranili“, rekao je koautor Džozef Velklin. „Naša studija pokazuje da hranjenje ovih planinskih pilića u divljini tokom zime nema uticaja na dinamiku njihove populacije.“
Sonenberg je rekao da razume zabrinutost u vezi sa dopunom hrane za divlja stvorenja na Tahou, gde medvedi privučeni smećem upadaju u nevolje koje ponekad postaju fatalne, a ne za ljude. Medvedi mogu na kraju biti ubijeni jer se više ne boje ljudi. Odrastao je u Bozemanu u Montani i ima lepa sećanja na grizlije i crne medvede u Nacionalnom parku Jelouston gde je u ranom detinjstvu naučio „da ih ne hrani namerno ili slučajno“.
„Hranjenje divljih životinja je specifično za kontekst i dolazi sa nijansama“, rekao je on.
Sukobi medveda i ljudi bili su izuzetno retki na Tahoeu kada je Rendžer Smit počeo da se bori sa Jogijem i Bu-Buom zbog „pic-a-nic“ korpi u izmišljenom Dželiston parku u popularnom crtanom filmu koji je debitovao 1960. Ali između 1960. i 1980. ljudska populacija Jezero Taho je eksplodiralo sa 10.000 na 50.000—90.000 tokom leta. Dani špica se sada približavaju 300.000 posetilaca.
Rast je podstakao razvoj koji je zadirao u stanište autohtonih medveda, što je dovelo do toga da neki takozvani „medvedi đubre“ postanu zavisni od neobezbeđenog smeća za hranu. U nekoliko slučajeva, zvaničnici za divlje životinje krivili su za smrt medveda stanovnike severnog Tahoea koji su hranili medvede u svojim dvorištima.
„Da li treba da hranite medvede? Naravno da ne“, rekao je Sonenberg. „Ali s obzirom na milione ljudi koji hrane ptice širom sveta, razumevanje uticaja ove hrane na divlje populacije je važno, posebno u svetu koji se menja.“
Planinski kokoši su od posebnog interesa jer su među rijetkim vrstama ptica koje se zalažu za hladne zime u Sijeri umjesto da migriraju u topliju klimu. Svake jeseni sakriju desetine hiljada namirnica, a zatim se tokom zime vraćaju u skriveno blago da bi preživeli.
Oni su „plodni sakupljači rasutih materijala i oslanjaju se na specijalizovane sposobnosti prostorne memorije da povrate hranu iz svog okruženja tokom oštrih zimskih meseci“, prema nalazima objavljenim prošlog meseca u časopisu Ornithologi.
„Kada vam dođu pod ruku i zgrabe hranu,“ rekao je Sonenberg, „ako odlete u šumu i više ih ne možete videti, verovatno će tu hranu čuvati za kasnije“.
Njihove posete hranilicama umesto da prisluškuju sopstvenu zalihu, kaže studija, „mogu biti delimično vođene naizgled kompulzivnom prirodom ponašanja keširanja, jer će pilići keširati dostupne resurse dok se ne potroše“.
Projekat je uključio naučnike sa kanadskog Odeljenja za psihologiju Univerziteta Zapadni Ontario, Odeljenja za ekologiju, evoluciju i biologiju organizma Kennezoovog državnog univerziteta u Džordžiji i Biološkog istraživanja Univerziteta u Oklahomi.
Sančez je rekao da zabrinutost Odeljenja za divlje životinje Nevade uključuje zapažanja da pilići pokazuju nivo pitomosti oko potencijalnih predatora – ljudi – što bi ih moglo učiniti podložnijim drugim grabežljivcima u prirodi.
Ona je takođe rekla u mejlu da se broj ljudi koji ručno hrane ptice u Čikadi Ridžu značajno povećao poslednjih godina, „što znači da su se povećale šanse da će ih neko hraniti neprikladnim namirnicama ili da se njima ponaša na neprikladan način“.
Sonenberg je u mejlu dodao da se istraživači „ne zalažu direktno za ili protiv hranjenja pilića u Čikadi Ridžu“.
Ali „ono što naši rezultati pokazuju je da ova dodatna hrana ne uzrokuje bum (povećavanje gustine koja bi mogla da bude štetna) ili pad (drastično smanjenje zbog štetnih efekata) populacije pilića u Sijera Nevadi“, napisao je.
Svako ko hrani ptice treba da obezbedi samo hranu sličnu onoj koja se nalazi u njihovom prirodnom okruženju, kao što su neslani pinjoli ili suncokretovo seme crnog ulja, nikada hleb ili druga ljudska hrana, rekao je on.
„I uvek imajte poštovanja prema životinji“, rekao je Sonenberg. „Ponašajte se kao da ste u njihovoj kući i da ste im u poseti.“
