Naučnici su u petak rekli da su genetski modificirali ženke voćnih mušica koje mogu imati potomstvo bez potrebe za mužjakom, što je prvi put da je „djevičansko rođenje“ izazvano kod životinje.
Potomci muva su takođe mogli da se rađaju bez parenja, što je pokazalo da se ta osobina može prenositi na generacije, u drugoj koja je prvi put otkrivena u studiji u časopisu Current Biologi.
Devičko rođenje, koje se naziva i partenogeneza, retko je, ali nije nezapamćeno u životinjskom carstvu.
Ženke nekih životinja koje leže jaja – kao što su gušteri i ptice – sposobne su da rađaju bez parenja, obično kasnije u životu kada mužjaci nisu dostupni.
Naučnici su prošlog meseca otkrili da je ženka krokodila u kostarikanskom zoološkom vrtu, koja nikada nije bila u blizini mužjaka, snela jaje koje sadrži potpuno formiran fetus, što je prvo zabeleženo nevino rođenje reptila.
Seksualna reprodukcija obično uključuje žensko jaje koje se oplođuje spermom muškarca. Ali za partenogenezu, ženka sama razvija jaje u embrion.
Aleksis Sperling, istraživač sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji i vodeći autor nove studije, rekla je za AFP da je želela da proučava nevino rođenje od kada ga je njen ljubimac bogomoljka imao.
U potrazi za genetskim uzrokom ovog fenomena, Sperling i nekoliko američkih istraživača odlučili su da eksperimentišu na voćnoj mušici Drosophila melanogaster.
Muva, koja se normalno reprodukuje, jedna je od najproučavanijih životinja za genetička istraživanja, što znači da bi mogle da iskoriste znanje od jednog veka.
Prvo, tim je sekvencirao genome dva soja druge voćne mušice, Drosophila mercatorum. Jedan soj se razmnožava isključivo nevinim rođenjem, dok je drugom potreban mužjak.
Istraživači su zatim uporedili rezultate, sa ciljem da precizno odrede gene koji stoje iza nevinih rođenja.
Zatim su manipulisali genima Drosophila melanogaster kako bi se poklopili sa onim što su videli kod njenog bliskog srodnika.
Rezultat su bile „potpuno partenogenetske muve, što je bilo na moje oduševljenje“, rekao je Sperling.
Istraživanje koje je trajalo šest godina uključivalo je više od 220.000 voćnih mušica.
Kada bi genetski modifikovane muve imale pristup mužjacima, one bi se normalno razmnožavale.
Ali među onima koji su držani u izolaciji, 1 do 2 procenta je naizgled odustalo od toga da ikada vidi muškarca na polovini svog života – oko 40 dana – i rodilo se nevino.
Njihovo potomstvo – koje je sve bilo žensko, kao što je slučaj sa svim nevinim rođenjima – imalo je svoje mlade po približno istoj stopi.
Sperling je rekao da bi taj podvig bilo gotovo nemoguće postići kod bilo koje druge životinje zbog obilja podataka o voćnim mušicama – i zbog toga koliko je partenogenezu teško proučavati.
Sisari – uključujući ljude – ionako nisu sposobni da se rode nevinim jer su za njihovu reprodukciju potrebni određeni geni iz sperme.
Ali Sperling je rekao da je verovatno više životinja sposobno za nevino rođenje nego što je trenutno poznato, ukazujući na nedavno otkriće krokodila.
I dok se smatra da su nevini rođenja „poslednji pokušaj” da se vrsta zadrži, ta teorija nije dokazana, rekla je ona.
„Možemo spekulisati da će se to desiti kasnije jer su odustali od pronalaženja partnera – i onda samo dali sve od sebe.”