Najava ministra za radiodifuziju Vilija Džeksona o planiranom zakonu koji zahteva od velikih onlajn platformi kao što su Gugl i Meta/Fejsbuk da „plate fer cenu“ novozelandskim medijima za njihov sadržaj pozdravili su mnogi kao preko potrebnu podršku lokalnom novinarstvu.
Ali postoje dobri razlozi za oprez. Ovakvim potezima može nedostajati transparentnost, garancije o tome gde idu prihodi, a oni ne mogu garantovati ni zaštitu javnog interesa.
Vladin potez sledi australijski Kodeks o obaveznom pregovaranju za medije iz 2021. i Zakon o onlajn vestima koji je predložila Kanada. Oba zahtevaju od onlajn giganta da postignu sporazume o nadoknadi sa dobavljačima vesti ili da budu predmet posredovanja ili arbitraže državnih regulatora.
Australijski model je prvobitno isprovocirao Fejsbuk da privremeno odbije da se poveže sa australijskim vestima. Ali brzo je kapitulirao, a model je pozdravljen kao uspešan u pregledu Trezora koji citira preko 30 komercijalnih sporazuma. Neki izveštaji sugerišu da će platforme plaćati preko 200 miliona američkih dolara godišnje sektoru vesti.
Nema sumnje da su tradicionalni medijski poslovni modeli — posebno novine — ugroženi tretmanom reklama na mreži. Prema podacima industrije Novog Zelanda, novine su imale 40,7% udela u ukupnoj potrošnji na domaće oglašavanje (606 miliona novozelandskih dolara) u 2001. Do 2011. ovo je palo na 26,7% (582 miliona dolara), a do 2021. bilo je samo 10,4% (331 dolara). miliona, uključujući veb stranice novina).
Digitalno oglašavanje nije čak ni mereno 2001. Do 2011. predstavljalo je 15,1% prometa na Novom Zelandu (328 miliona dolara), a do 2021. „samo digitalno“ je činilo 50,2% (1,62 milijarde dolara).
Kako su vlade pokazale sve veću odlučnost da intervenišu i obezbede da se neki od ogromnih prihoda digitalnih platformi ponovo ulože u sadržaj, platforme su delovale da ograniče obim i obim regulatornih mera.
Google Nevs Shovcase, na primer, sada plaća mesečne naknade za sedam novozelandskih provajdera vesti. Meta/Facebook, s druge strane, čini se da smanjuje svoje obaveze prema takvim poslovima.
Ali čini se da su ovi bilateralni aranžmani zamenili nedavnu odluku Komisije za trgovinu da odobri aplikaciju Udruženja izdavača vesti kako bi se omogućilo kolektivno pregovaranje između lokalnih medija i platformi.
Čini se da su u SAD slične odredbe o pregovaranju u zakonu o konkurenciji i očuvanju novinarstva povučene nakon protivljenja Fejsbuka.
S obzirom da je zakon koji je predložio Novi Zeland namenjen da podstakne takve sporazume, da li ovi razvoji znače da je premalo, prekasno?
Postoji nekoliko ograničenja za „dobrovoljne“ aranžmane plaćanja, čak i sa mogućnošću zakonskog venčanja u pozadini. Iako se čini da je australijski obavezni kodeks za pregovaranje naveo ugovore o plaćanju bez pribegavanja posredovanju, nije preciziran minimalni nivo subvencije. To zahteva samo da platforme pregovaraju u „dobroj veri“.
Takođe je malo transparentnosti u bilateralnim komercijalnim sporazumima, a ishodi u velikoj meri zavise od toga šta same platforme smatraju prihvatljivim. Iako bi veće novinske organizacije mogle imati određenu težinu u pregovorima, manji operateri (ako su uopšte pokriveni) će verovatno biti primorani da prihvate sve mrvice koje padnu sa stola bogatih platformi.
Možda najvažnije, ne postoji garancija da će bilo koje platformske uplate medijima zaista biti uložene u sadržaj vesti od javnog interesa. Ne postoji ništa što bi sprečilo korporativne akcionare da prikupe novac. Čak i ako je usmeren na vesti, mogao bi samo da subvencioniše partijsko ili populističko izveštavanje.
Potrebno je ispitati principe politike koji podupiru obavezno pregovaranje. Da, ideja da sektor vesti zaslužuje da bude nadoknađen je površno privlačna — komercijalna održivost četvrtog staleža je politički obrazloženje.
Ali određivanje pravog nivoa naknade je komplikovano jer su troškovi i koristi na obe strane tako dvosmisleni.
Mediji za vesti pružaju sadržaj koji generiše saobraćaj publike, ali platforme čine taj sadržaj vidljivim i usmeravaju korisnike na izvorne veb lokacije. Štaviše, pad prihoda od vesti počeo je pre uspona platformi, a različite platforme imaju različite koristi od hostovanja i deljenja sadržaja vesti.
Dominacija platformi u monetizaciji onlajn saobraćaja nije zapravo zasnovana na njihovom „krivolovu“ vesti; to je njihova sposobnost prikupljanja korisničkih podataka i njihova kontrola algoritama koji upravljaju otkrivanjem sadržaja na mreži. Najvažnije je da takva razmatranja ne spadaju u okvire obaveznog pregovaranja.
U tom pogledu, komercijalni pravni lekovi su se fokusirali isključivo na rizik sektora vesti da previde šire pitanje. Javnost u cjelini mogla bi zaslužiti kompenzaciju za tržišne neuspjehe i društvene štete nanesene načinom na koji funkcionišu društveni mediji i portali za otkrivanje sadržaja.
Revizija australijskog trezora o obaveznom pregovaračkom kodeksu priznala je nekoliko kritika javnog interesa, ali su one stavljene u karantin kao pitanja koja su van okvira politike.
Ali postoji još jedan ključni razlog da budete oprezni u vezi sa zakonima o obaveznom pregovaranju. Čak i da je ponudio skromnu korist lokalnim proizvođačima vesti, imao bi značajne političke oportunitetne troškove. Ukratko, to bi inhibiralo svaki pomak ka značajnijem regulatornom okviru—kao što je porez na digitalne usluge.
Takav model bi verovatno imao veću javnu korist. To je zato što bi nezavisna agencija kao što je NZ On Air mogla da prikuplja i isplaćuje prihod – obezbeđujući da novac podržava sadržaj od javnog interesa.
Međutim, ako bi se digitalni porez uveo povrh obaveznog pregovaračkog zakonodavstva, platforme bi tvrdile – sa nekim opravdanjem – da se oporezuju dva puta.
U isto vreme, novinski mediji bi mogli da preferiraju zagarantovanu direktnu subvenciju iz sporazuma o finansiranju platforme kada je alternativa rizikovanje sa većim ali spornim izvorom prihoda kao što je Fond za novinarstvo javnog interesa.
Pogrešno zakonodavstvo će otežati uvođenje širih regulatornih mera za podršku medijima i zaštitu javnog interesa. Trebalo bi da pazimo da ne dobijemo manje od onoga za šta se dogovaramo.
