Rodna ravnopravnost je tema koja zahteva ozbiljno razmatranje, posebno kada se govori o podeli rada. U savremenom društvu, rad i zadaci koje ljudi obavljaju često su povezani sa njihovim društvenim identitetima. Ova podela rada može uticati na društvene hijerarhije, gde određene grupe uživaju veći status i moć.
Statistike ukazuju na to da muškarci i dalje drže više od 80% najviših pozicija u finansijskim institucijama Severne Amerike i Evrope. U 2024. godini, među 40 najvećih banaka na svetu, samo jedna je imala ženu na mestu izvršnog direktora. Ove brojke ukazuju na duboku rodnu nerazmeru u profesionalnim okruženjima.
Pored toga, muškarci su takođe prisutni u najnižim slojevima radne hijerarhije, obavljajući poslove kao što su čistači i radnici u proizvodnji. Ove horizontalne podele rada često se ne poklapaju sa stereotipima o sposobnostima i interesovanjima muškaraca i žena. Na primer, žene su često viđene kao bolje u jeziku, dok se muškarci smatraju sposobnijim u tehničkim oblastima.
Unatoč tome, u industriji filmskog scenarija, gde se očekuje da će dominirati žene, 81% scenarista su muškarci. Ova nerazmera ukazuje na to da stereotipi i dalje utiču na profesionalne izbore i mogućnosti. Takođe, muškarci su više izloženi smrtnim povredama na radu u poređenju sa ženama.
Razlike u vremenu provedenom na plaćenom i neplaćenom radu takođe su očigledne. Prosečna žena u Velikoj Britaniji provodi oko 24 sata nedeljno na neplaćenom radu, dok muškarci provode više vremena na plaćenom radu. Ove razlike doprinose održavanju rodnih stereotipa i hijerarhija.
Na kraju, važno je prepoznati da su ove podele rada uzrok i posledica patrijarhalnog sistema koji oblikuje naše društvo. Potrebno je razviti novu viziju rodne ravnopravnosti koja će se fokusirati na razumevanje ovih društvenih procesa i njihovih posledica. Samo tako možemo stvoriti pravednije i ravnopravnije društvo za sve.
