Kada pada kiša, oborinska voda teče niz površine kao što su ulice i parkingi iu kanalizaciju. Većinu vremena to vidimo kao problem jer može izazvati poplave. Nedavne oluje širom istočne Australije stvorile su ogromne količine atmosferskih voda i poplava.
U takvim trenucima, oborinske vode se vide kao problem. Ali to je i poslednji neiskorišćeni izvor vode dostupan za gradove.
Svi znamo koliko je važno imati dovoljno vode za naše potrebe. Ali da li ste znali da bi se naši gradovi u razvoju mogli boriti da dobiju dovoljno čiste vode u budućnosti?
Olujska voda je skriveno blago i ne koristimo ga na najbolji način.
Više ljudi se seli u gradove u Australiji i širom sveta. Svima im je potrebna čista voda. Do 2050. godine, 30 miliona stanovnika Australije i 6,6 milijardi širom sveta živeće u urbanim područjima.
Ali klimatske promene i rast stanovništva otežavaju gradovima da zadovolje potražnju za čistom vodom.
U narednim godinama, vreme u Australiji će biti pomalo čudno. Imaćemo duže sušne periode sa kratkim periodima intenzivnih padavina. Kao da vreme igra igru „sada vidite, sada ne vidite“—i to će testirati našu sposobnost da obezbedimo dovoljno čiste vode za sve.
Da stvar bude gora, trenutna rešenja kao što su desalinizacija i prečišćavanje otpadnih voda su veoma skupa, energetski intenzivna i nisu najzelenija opcija.
Istraživači su pronašli način da sakupe i očiste atmosferske vode bez oštećenja našeg prirodnog okruženja ili novčanika. Oni to zovu „rešenja zasnovana na prirodi“. To je kao da se kišnoj vodi preobrazi.
Ovaj pristup ne samo da nam može dati više čiste vode, već i pomaže u zaustavljanju zagađenja i poplava. To je pobeda za sve.
Još 2015. godine, izveštaj australijskog Senata rekao je da bi trebalo da uradimo više istraživanja kako bismo bolje upravljali atmosferskim vodama.
Jedan od razloga je što je čišćenje vode skupo. Australija troši oko 9 milijardi američkih dolara godišnje na prečišćavanje vode i otpadnih voda.
Drugi razlog je rasipanje vode. Dozvolili smo da 3.000 milijardi litara — to je mnogo vode — urbane atmosferske vode uđe u reke i mora bez čišćenja. Ovo ne samo da oštećuje naše vodene ekosisteme već i odbacuje potencijalno dragoceni resurs.
Rešenja zasnovana na prirodi su projektovani sistemi inspirisani prirodom za rešavanje problema vode u gradovima.
Prirodne močvare, na primer, mogu zadržati ogromne količine vode, polako je ispuštati, sprečiti poplave, pa čak i učiniti vodu čišćom dok prolazi kroz tlo i biljke. Sada su gradovi poput Melburna u Australiji, Oklanda na Novom Zelandu i takozvanih „gradova sunđera“ u Kini usvojili ovu ideju izgradnjom močvara u urbanim područjima.
Uranjajući dalje u to kako ova rešenja zasnovana na prirodi mogu da reše probleme sa atmosferskim vodama, takođe govorimo o zelenim zidovima, biosvalesima (otmjenim jarcima sa biljkama), zelenim krovovima i propusnim trotoarima.
A među njima je i zvezda — sistemi za biofiltraciju. Biofilteri čiste zagađene vode prolazeći kroz zemljište, a biljke i mikroorganizmi pomažu u uklanjanju zagađivača.
Ovi sistemi su poput čarobnjaka za tretman vode. Oni mogu da se nose sa zagađenim vodama u različitim situacijama, od običnih atmosferskih voda do povremenih oborinskih voda i otpadnih voda, čak i kada velike oluje stvaraju izazovnu mešavinu kanalizacije i atmosferskih voda.
Sistemi zasnovani na prirodi mogu biti dizajnirani za čišćenje atmosferskih voda i ispunjavanje različitih standarda kvaliteta vode. To znači da možemo da tretiramo atmosferske vode kako bismo ispunili najstrože standarde, poput onih potrebnih za vodu za piće (iako je potrebno više rada da bi se postigao taj ambiciozni cilj). Ili možemo da ga tretiramo tako da zadovolji niže standarde pogodne za druge namene kao što je zalivanje travnjaka i sportskih terena.
U svakom slučaju, prečišćena oborinska voda može se bezbedno ispustiti u prijemne vode bez značajnih rizika za vodenu sredinu.
Ima još nekih izazova koje treba prevazići.
Jedan veliki izazov uključuje otkrivanje koliko je oborinska voda zagađena. Postajemo bolji sa senzorima koji mogu da provere dubinu vode i električnu provodljivost u oborinskim vodama. Ovo nam pomaže da razumemo količinu atmosferske vode koju imamo i dobijemo grubu predstavu o nivou zagađenja.
Međutim, moramo da učinimo ove senzore još boljim za otkrivanje i merenje toksičnih zagađivača kao što su teški metali i ugljovodonici, koji se obično nalaze u oborinskim vodama. Ovo će nam pomoći da dizajniramo sisteme tretmana koji zaista funkcionišu.
Čišćenje atmosferskih voda korišćenjem prirodnih metoda je dobro, ali neki specifični zagađivači se ne uklanjaju u potpunosti. Ove metode možemo poboljšati tako što ćemo promeniti način na koji ih dizajniramo. Na primer, možemo poboljšati način na koji filtriramo zagađivače i pronaći bolje biljke i mikrobe koji mogu da apsorbuju i uklone više toksičnih supstanci iz vode.
Pored uobičajenih metoda uklanjanja zagađivača, postoje neke obećavajuće ideje kao što je Anammok proces — skraćenica za anaerobnu oksidaciju amonijuma — koji se oslanja na bakterije kako bi se oslobodio azota. Moramo da shvatimo kako da koristimo ove bakterije u prirodnim sistemima za tretman atmosferskih voda.
Takođe moramo znati više o tome kako zagađenje funkcioniše. Postojeći alati (matematički modeli) nisu savršeni. Moraju se razviti alati za modeliranje kako bi mogli da razmotre sve različite izvore zagađenja, da procene koliko je ono loše i da se izbore sa njegovom nepredvidljivošću. Ovo će nam pomoći da bolje koristimo atmosferske vode, posebno kada gradovi brzo rastu i kada se dešavaju čudni vremenski uslovi.
Konačno, i što je možda najvažnije, vlade i ljudi moraju da shvate da je obezbeđivanje čiste vode za sve od suštinskog značaja. Ali napredak je spor, a jedan od razloga je što ne ulažemo dovoljno napora da koristimo oborinske vode kao rešenje. Vlade treba da ulažu u istraživanje i da ubede javnost da je to pametan potez.
