Zamena tradicionalnih šporeta na biomasu širom podsaharske Afrike mogla bi spasiti više od 463.000 života i 66 milijardi američkih dolara zdravstvenih troškova godišnje, prema novoj analizi društveno najoptimalnijih tehnologija kuvanja u Africi.
Ali samo obećanje o tim ishodima možda neće biti dovoljno da ubrza usvajanje čistijih alternativa, upozoravaju istraživači.
Studija, objavljena u časopisu otvorenog koda Nature Sustainabiliti, koristila je geoprostorni model za određivanje najboljih opcija za kuvanje prema lokaciji širom kontinenta, faktorima težine kao što su dostupnost i cena goriva, vreme provedeno na prikupljanju goriva i pripremanju obroka i uticajima na zdravlje. i životne sredine. U modelu, svako ko koristi tradicionalnu peć – oko 83 procenta domaćinstava u podsaharskoj Africi, koja obuhvata skoro milijardu ljudi – bi se prebacio na peći koje su donosile više koristi i domaćinstvima i društvu.
„I iz društvene perspektive i iz privatne perspektive, bilo bi optimalno da većina ovih domaćinstava koristi čistije tehnologije“, kaže dr Mark Jeuland, vanredni profesor globalnog zdravlja i javne politike u Dukeu koji je vodio istraživanje. . „I to vam govori da su ove zagađujuće tehnologije izuzetno štetne.“
Tradicionalne peći obično sagorevaju drva ili druga čvrsta goriva, stvarajući zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru i emisije koje menjaju klimu. Redovno kuvanje na takvim pećima može izazvati respiratorne bolesti, kao i doprineti globalnom zagrevanju i krčenju šuma. Peći na struju ili čak tečni naftni gas (LPG) ublažavaju te rizike, a istovremeno nude efikasnost u vremenu i radu. Mnoga afrička domaćinstva koja koriste tradicionalne peći provode više od sat vremena dnevno skupljajući gorivo za pripremu obroka, napominje Jeuland.
Uprkos tim prednostima, usvajanje čistijih alternativa je sporo u Africi, koja je zaostajala u drugim regionima u tranziciji od zagađujućih tehnologija kuvanja. U stvari, prema Izveštaju Svetske banke o energetskom napretku za 2022. godinu, broj ljudi koji koriste šporete na biomasu se zapravo povećao za 50 procenata između 2000. i 2020. godine, pošto je rast stanovništva nadmašio konverziju.
Jeuland i kolege opisuju situaciju kao „ozbiljan tržišni neuspeh“ koji zahteva nove politike i podsticaje za stimulisanje rasta čistijih tehnologija.
„Samo zato što nešto može biti korisno iz društvene ili privatne perspektive ne znači nužno da je pristupačno“, kaže Jeuland. Prethodni troškovi kupovine nove peći i tekući troškovi goriva „i dalje će biti prepreka za mnoga domaćinstva u podsaharskoj Africi osim ako zaista ne smanjite te troškove kroz subvencije u nekom obliku“.
Jeuland favorizuje subvencije koje bi smanjile troškove konverzije za većinu porodica na „blizu nule“. On takođe veruje da bi bogate zemlje trebalo da pomognu da se plate računi, jer bi široka promena na čistije tehnologije kuvanja smanjila klimatski problem za koji te zemlje snose najveću odgovornost.
„Ako ruralni Afrikanci nastave da seku ogrevno drvo za kuvanje, doprinos klimatskim promenama je prilično minimalan. Ali pošto se te štete gomilaju, bogati svet bi trebalo da plati da ih izbegne“, kaže Jeuland.
Ali pristupačnost nije jedina prepreka. Mnogi delovi Afrike nemaju pouzdanu struju ili infrastrukturu za isporuku gasa za TNG peći, kaže Jeuland. Model istraživača, koji je dizajnirao tim inženjera energetskih sistema na KTH Kraljevskom tehnološkom institutu u Švedskoj, uzimao je u obzir regionalne infrastrukturne razlike, birajući tehnologiju koja je najprikladnija za jedinstvene okolnosti svake lokacije.
U modelu koji bira za najveće neto beneficije, oko dve trećine domaćinstava širom podsaharske Afrike najbolje bi koristilo peći na TNG, dok bi još 30 odsto, uglavnom u urbanim sredinama gde je električna energija dostupna, koristila električnu energiju. Manje stanovništvo na najsiromašnijim i najudaljenijim lokacijama koristilo bi biogas ili poboljšane peći na biomasu, koje gori čistije od tradicionalnih šporeta. Čak i kada se računaju samo koristi za domaćinstvo, model sugeriše da bi osam od deset ljudi u podsaharskoj Africi trebalo da pređe na čistije tehnologije.
Rezultati mogu pomoći vladama i neprofitnim organizacijama da usmere svoje napore da podstaknu konverziju, kaže Jeuland. Učiniti više na informisanju ljudi o potencijalnim prednostima prebacivanja i razvoja tehnologija koje su dobro prilagođene lokalnim kulturama i običajima takođe će biti od ključnog značaja, dodaje on.
Ali još jedna oblast koju bi Jeuland želeo da istraži jeste kako uticati na to ko je za stolom kada se raspravlja o preferencijama za kuvanje u domaćinstvu. U tradicionalnim društvima u kojima žene i deca obavljaju većinu posla u kuvanju, muškarci i dalje često donose većinu finansijskih odluka.
„Žene imaju tendenciju da nemaju toliko pregovaračke moći, a njihove preferencije su smanjene u ovim domaćinstvima“, kaže Jeuland. „I zato moramo razmišljati o tome kako osnažiti žene u ovim odlukama.“
