Najveći vulkan u Sunčevom sistemu nekada je mogao biti ostrvo u ogromnom moru, pokazalo je novo istraživanje.
Kada je Mars bio mlad i mokar, pre više milijardi godina, kolosalni Olimp Mons je možda podsećao na Strombolija ili Savaija, ali u mnogo većim razmerama.
Nova analiza pokazuje sličnosti sa aktivnim vulkanskim ostrvima ovde na Zemlji, dodajući sve veći broj dokaza o vodenoj prošlosti Marsa.
„Ovde pokazujemo da džinovski vulkan Olimp Mons deli morfološke sličnosti sa aktivnim vulkanskim ostrvima na Zemlji gde se veliki konstrukcioni prelomi nagiba sistematski javljaju na prelazu more-vazduh kao odgovor na oštre kontraste viskoziteta lave“, piše tim koji predvodi geonaučnik Entoni Hildenbrand iz Univerzitet Paris-Saclai u Francuskoj.
„Predlažemo da je gornji rub 6 kilometara visoke koncentrične glavne strmine koja okružuje Olimp Mons najverovatnije formiran od lave koja teče u tečnu vodu kada je zdanje bilo aktivno vulkansko ostrvo tokom kasnog Noa – ranog Hesperija.
Olimpus Mons je, kako god da ga merite, zver. Vulkan sa štitom je visok otprilike 25 kilometara (16 milja) i prostire se na području otprilike veličine Poljske (ili Arizone kao još jedne referentne tačke).
To nije samo najveći vulkan, već i najviša planetarna planina poznata u Sunčevom sistemu.
Ali ima nešto čudno u vezi sa njegovim stopalom. Ne susreće se sa zemljom kao čista padina. Tačnije, na visini od oko 6 kilometara, na velikim delovima svog obima, pretvara se u izraženu liticu, ili strminu, koja se naglo spušta u okolni pejzaž ispod. Poreklo ove karakteristike je nešto kao misterija.
Mars je danas veoma suv i prašnjav. Bilo koja površinska voda je u obliku leda; reke ne teku, okeani ne ispunjavaju njegove ogromne basene i kratere. Ali i dalje se pojavljuju dokazi da je, nekada davno, Mars bio bogat tečnom vodom.
Krater Gale, po kome luta Curiositi, izgleda da je bio ogromno jezero, pre više milijardi godina. Upornost u krateru Jezero istražuje osušenu drevnu deltu.
Hildenbrand i njegove kolege su iskoristili ove informacije da rekontekstualiziraju Olimpus Mons. Gledali su slične vulkane sa štitom ovde na Zemlji. Posebno su proučavali tri aktivna vulkanska ostrva: ostrvo Piko u Portugalu; Ostrvo Fogo u Kanadi; i ostrvo Havaji u SAD.
Otkrili su da obale ovih ostrva imaju oštre strmine, slične strmini koja okružuje Olimp. Na Zemlji, ove strmine su rezultat oštrih kontrasta u viskoznosti lave zbog diferencijalnog hlađenja dok prelazi iz vazduha u vodu.
„Ovo nas navodi na pretpostavku da je Olimp Mons bio nekadašnje vulkansko ostrvo okruženo tečnom vodom“, pišu istraživači u svom radu.
Ovo bi nam moglo dati neke naznake o istoriji vode na Marsu. Na primer, visina strmine bi bila nivo mora davno izgubljenog okeana. A starost tokova lave, koja datira pre oko 3,7 do 3 milijarde godina, govori nam kada je taj okean bio tamo.
Tim je takođe identifikovao slične karakteristike na drugoj marsovskoj vulkanskoj planini, Alba Mons, koja se nalazi na više od 1.500 kilometara (932 milje) od Olimpa Monsa, preko ogromnog prostranstva nizina.
To bi moglo značiti da su vode ovog okeana duhova ispunile velike delove površine Marsa.
Rezultati daju budućim misijama istraživanja Marsa novi put istraživanja u vezi sa istorijom i evolucijom Marsa, kaže tim.
„Buduće svemirske letelice posvećene vraćanju uzoraka i/ili roverima opremljenim za datiranje na licu mesta na odabranim lokacijama Olimp Monsa predstavljaju obećavajuću liniju istraživanja za budućnost, koja može imati značajan uticaj na dugovečnost okeana i potencijalnu sudbinu ranog života. na Marsu“, pišu istraživači.
