Ozbiljni požari dovode globalnu proizvodnju drveta u opasnost, pokazuju nova istraživanja Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU), Univerziteta u Šefildu i Univerziteta u Kembridžu.
Istraživački tim je analizirao podatke od 2001. do 2021. i otkrio da je 18,5 do 24,7 miliona hektara šume za proizvodnju drveta, što je površina ekvivalentna veličini Velike Britanije, izgubljena u požarima širom sveta u poslednje dve decenije.
Istraživači upozoravaju da su šumski požari prouzrokovali gubitak od približno 393 do 667 miliona kubnih metara industrijskog drveta u vrednosti od 45 do 77 milijardi dolara na osnovu globalnih izvoznih cena iz 2021. Nalazi su objavljeni u časopisu Nature Geoscience.
Prema rečima glavnog autora dr Krisa Bousfilda sa Univerziteta u Šefildu, regioni koji su najteže pogođeni su Australija, zapadne Sjedinjene Američke Države i Kanada, sibirska Rusija i Brazil.
„Zemlje kao što je Australija, koje su već izgubile veliki deo svojih ukupnih šuma za proizvodnju drveta u ovom veku, sada će verovatno primetiti značajne nedostatke u domaćoj zalihi drva“, rekao je dr Bousfiled.
„Ovo postavlja pitanje odakle će se nabaviti dodatno drvo potrebno za zadovoljavanje potražnje i po kojoj ceni za životnu sredinu.
Koautor profesor Dejvid Lindenmajer iz ANU i Saveta za biodiverzitet rekao je: „Ono što je posebno zabrinjavajuće je uočljiva i nemilosrdna putanja naviše u godišnjim zapaljenim područjima – jasan znak rastućih gubitaka izazvanih požarima koji se očekuju zbog ozbiljnih klimatskih promena.
„Kako nastojimo da zadovoljimo sve veću potražnju za drvetom, jasno je da se proizvođači drveta moraju hitno prilagoditi usvajanjem inovativnih strategija upravljanja i nove tehnologije kako bi se suprotstavili rastućoj pretnji koju predstavljaju požari.
Istraživači tvrde da vlade i industrija moraju učiniti četiri stvari kako bi osigurale buduću proizvodnju drveta.
„Neuspeh u primeni ovih pristupa mogao bi da dovede do značajnih budućih gubitaka drveta, što bi potencijalno rezultiralo većim cenama drveta“, rekao je viši autor profesor Dejvid Edvards sa Univerziteta Kembridž.
„Ovo, zauzvrat, može povećati ekonomsku privlačnost intenzivne sječe u nekim tropskim šumama, što predstavlja prijetnju naporima za očuvanje u žarištima biodiverziteta.“
