Naučnici su pronašli ono što veruju da je najraniji poznati dokaz pijenja vina u Americi, unutar keramičkih artefakata pronađenih na malom karipskom ostrvu. Četrdeset keramičkih ulomaka je ispitano u prvoj studiji koja je koristila tehnike molekularne analize — gasnu hromatografiju i masenu spektrometriju — za istraživanje grnčarije iz 15. veka iz regiona Portorika.
Istraživanje se fokusiralo na artefakte sa ostrva Isla de Mona, koje se nalazi između Dominikanske Republike i Portorika. Nalazi, objavljeni u Archaeological and Anthropological Sciences, bave se pitanjima u vezi sa promenama u ishrani i kulturnim razmenama na Velikim Antilima pre i nakon dolaska u Evropu.
Studiju je vodila dr Liza Brigs, gostujući istraživač u Britanskom muzeju.
Analiza je uključivala komadiće španske tegle za masline koji bi mogli datiraju između 1490-1520. Zaobljeni stil tegle pokazuje da je ovo tako rano i usklađuje ga sa vremenom kada je Kolumbo prvi put zabeležio postojanje ostrva u svom dnevniku 1494.
Tegla za masline, koja se tada koristila kao opšti kontejner za sve vrste hrane i tečne robe, prevozeći ih španskim brodovima, imala je tragove ostataka vina u sebi.
„Bilo da ga konzumiraju Evropljani ili pripadnici autohtonog stanovništva, ovo je direktan dokaz za uvoz i pijenje evropskog vina na malo ostrvo na Karibima ubrzo nakon dolaska španskih kolonijalista“, kažu istraživači.
Kako su prve generacije španskih kolonista donele evropsku tradiciju konzumiranja vina u ovo područje, uprkos njihovom osvajanju domorodačkog stanovništva, lokalne tradicije za kuvanje na roštilju su se nastavile.
Istraživači veruju da je kuvanje roštilja bilo uobičajeno među Taino zajednicom, starosedeocem ovog područja na Karibima, i usvojeno od ranih kolonista. Pošto nema velikih sisara na karipskim ostrvima u ovoj oblasti, verovatno je da bi domorodačko stanovništvo peklo na roštilju veliku životinju nalik glodarima zvanu hutier, kao i iguane.
Autohtoni ljudi u ovoj oblasti Kariba kuvali su ribu i meso sa ćumurom na podignutom roštilju, a poreklo reči „roštilj“ vodi se do „Barbakoa“ — reči koju koriste Taino narod. Istraživači sugerišu da su se na neki način dve kulinarske tradicije spojile – stvarajući fuziono iskustvo hrane i pića pre stotinama godina.
Dr Brigs je nastavio: „Dva kulinarska sveta su se sudarila na Karibima pre više od 500 godina, vođena ranim španskim kolonijalnim nametima. Zaista nismo znali mnogo o kulinarskom nasleđu ovog područja i uticaju ranih kolonijalista na tradiciju ishrane, tako da je otkrivanje otkrića bilo zaista uzbudljivo.
„Snažna kulinarska tradicija naroda Taino u stvaranju roštilja ostala je čvrsta uprkos španskom kolonijalizmu i uticala na hranu širom sveta. Ovo se nastavlja i danas, pošto smo svi upoznati sa roštiljem. Zaista sam zadovoljan što ovo istraživanje blista svetlo na kulturno nasleđe ove zajednice“.
Prilikom iskopavanja ovog područja prošle godine, naučnici iz Britanskog muzeja pronašli su mnogo ribljih i mesnih kostiju oko lokaliteta – ali najvažnije je da nijedna nije pronađena u loncima za kuvanje.
U analiziranoj karipskoj keramici nije bilo dokaza da je korišćena za mlečne ili mesne proizvode. Dok su mlečni proizvodi dugo bili osnovni deo evropske kuhinje, čini se da to nije slučaj na Ostrvu Mona – što daje dodatne dokaze da su autohtone kulinarske tradicije opstale uprkos kolonijalizmu i uvezenim keramičkim posudama.
„Ovo nudi zanimljiv uvid u kulinarsku razmenu na ostrvu“, kažu istraživači. „…izgleda da su tradicionalni načini ishrane održani čak i nakon što je na ostrvo stigao priliv evropskih kolonista sa svojom glaziranom keramikom i teglama za masline. Nedostatak dokaza za mlečne proizvode u našim uzorcima dalje sugeriše da su evropski kolonijalisti brzo prihvatili i oslanjali se o autohtonim kulinarskim tradicijama“.
Ovo ukazuje da su starosedeoci nastavili da kuvaju proteine na drvenom uglju na podignutom roštilju, a jela od povrća u keramičkim posudama. Ova kulinarska tradicija je daleko od savremene evropske preferencije za čorbe i tepsije – sa loncima za kuvanje iz tog područja često uključujući i ostatke mesa.
Istraživački rad, „Molekularni dokazi za nove puteve ishrane u ranim kolonijalnim Karibima: analiza organskih ostataka na Isla de Mona, Portoriko“, uključio je tim istraživača sa Univerziteta Kranfild, Univerziteta Lester, Univerziteta Istočne Anglije, Univerziteta u Jorku i Britanskog muzeja.
