Više od 400 projekata za naftu i gas odobreno je širom sveta u poslednje dve godine uprkos pozivima da se napusti svaki novi razvoj ugljovodonika, pokazuju nove brojke na otvaranju pregovora o klimi UN COP28 u četvrtak.
Sa emisijama gasova staklene bašte koje prete da zagreju planetu do katastrofalnih nivoa, zemlje na pregovorima u Dubaiju su pod pritiskom da pristanu da postepeno ukinu naftu, gas i ugalj kako bi ispunile cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju zagrevanja na 1,5 stepeni.
Skoro 200 privatnih i javnih korporacija iz 58 zemalja bilo je uključeno u 437 novih projekata fosilnih goriva, prema podacima neprofitne organizacije Reclaim Finance, na osnovu podataka konsultanata Ristad Energi.
Podaci pokazuju neusklađenost između kontinuirane eksploatacije fosilnih goriva – odgovornih za većinu gasova staklene bašte u čovečanstvu – i cilja ograničavanja zagrevanja.
„Poričemo vanrednu situaciju u vezi sa životnom sredinom i zaključke naučnika IPCC-a (Međuvladin panel za klimatske promene),“ rekla je Lucie Pinson iz Reclaim Finance za AFP.
Ekspertski panel UN-a IPCC za klimu rekao je da emisije moraju biti smanjene za više od 40 odsto ove decenije da bi se održala granica od 1,5 stepeni Celzijusa.
A u maju 2021. godine, Međunarodna agencija za energiju (IEA) izdala je eksplozivno upozorenje rekavši da se „nema novih naftnih i gasnih polja“ ne može odobriti za njen put ka neto nultim emisijama, kao ni da nema novih rudnika uglja.
Zemlje su se složile na COP26 u Glazgovu krajem 2021. da „postupno ukinu“ energiju iz uglja koja ne uključuje emisije koje se hvataju pre nego što odu u atmosferu.
Ali pokušaji da se prošire ambicije da se uključe ciljevi za smanjenje nafte i gasa do sada su naišli na oštro protivljenje, uprkos porastu obnovljive energije.
A ekspanzija fosilnih goriva ne pokazuje znake zaustavljanja.
Svih 437 novih projekata od 2022. godine dobili su svoju „konačnu investicionu odluku“ — ključnu obavezu u kojoj investitori odobravaju razvoj i proizvodnju novog polja ugljovodonika.
Kada budu u proizvodnji, proizvodiće naftu i gas u ogromnim količinama u godinama koje dolaze.
Naftne kompanije koje podržava država stajale su iza 57 odsto projekata.
Nekih 22 procenta je povezano sa samo sedam naftnih giganata: BP, EkkonMobil, Shell, Chevron, ConocoPhillips, Eni i TotalEnergies.
Samo Katar treba da bude domaćin 17 odsto ukupne očekivane buduće proizvodnje ovih planiranih gasnih i naftnih projekata, kada se meri u obimu.
Saudijska Arabija bi bila domaćin 13 odsto, Brazil 10 odsto, Sjedinjene Države osam odsto, a ovogodišnji domaćin COP28, Ujedinjeni Arapski Emirati, imali bi šest odsto.
IEA procenjuje da će globalna potražnja za naftom i gasom dostići vrhunac do 2030. godine, ali naftni giganti tvrde da se prelazak na obnovljive izvore energije ne dešava dovoljno brzo da bi se zamenila fosilna goriva.
Još uvek postoji „očajnička potreba“ za naftom i gasom, rekao je izvršni direktor „Šela“ Vael Savan u julu.
I nekoliko evropskih naftnih giganta — uključujući Shell, BP i Enel — nedavno je povuklo neke od svojih ciljeva energetske tranzicije.
U februaru, BP je odustao od planova da smanji proizvodnju nafte i gasa za 40 odsto u odnosu na nivoe iz 2019. do 2030. godine, ciljajući umesto toga smanjenje od 25 odsto.