Nakon što je vantelesna oplodnja dovela do pobačaja, Lindzi se našla sa lekovima za plodnost vrednim hiljade dolara koje više nije mogla da koristi.
Imala je sreće: osiguranje je pokrivalo većinu njenih troškova. Ali za većinu ljudi briga o plodnosti nije pokrivena. Dakle, Lindzi nije htela da troši drogu.
„Znala sam da ljudi mnogo plaćaju za ovo“, rekla je ona. „Izgledalo je kao kriminalno baciti ih.“
Lindzi i druge žene koje žive u SAD intervjuisane za ovaj članak zatražile su da se koriste samo njihova imena jer je protiv saveznog zakona posedovanje ili konzumiranje lekova koji vam nisu prepisani.
Lindzi je tražila druge pacijente sa plodnošću koji bi možda želeli njene lekove. Pronašla ih je na društvenim mrežama. Na Instagramu su pacijenti koristili heštegove da prikriveno signaliziraju da imaju u ponudi lekove za plodnost ili da su im potrebni. Na Fejsbuku, Listservs i Discord grupama, ljudi su menjali (i ponekad prodavali) preostale lekove.
Kako sve više žena odlaže rađanje dece za kasnije u životu, neplodnost je postala rastući problem, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je oko jedna od šest osoba u svetu sada pogođena. Globalno tržište plodnosti je prošle godine vredelo oko 35,2 milijarde dolara i očekuje se da će porasti na 84 milijarde dolara do 2028. godine, prema kompaniji za istraživanje tržišta Imarc.
U Sjedinjenim Državama, procedure kao što su IVF i zamrzavanje jajnih ćelija stalno su rasle svake godine, osim pada tokom karantina COVID-a 2020. Procedure su porasle za više od 26% u 2021. godini, poslednjoj dostupnoj godini.
Lečenje neplodnosti može biti skupo. Prema Američkom društvu za reproduktivnu medicinu, jedan krug IVF tretmana u proseku košta više od 12.000 dolara u SAD, samo lekovi mogu lako premašiti 5.000 dolara. Ipak, samo 43% velikih američkih poslodavaca ponudilo je pokriće vantelesnom oplodnjom 2022. i većina država ne zahteva od privatnih osiguravača da nude beneficije za plodnost.
Svrha je brige o plodnosti da pacijenti često završe sa ostacima lekova. Tretmani koji povećavaju proizvodnju jaja i pripremaju telo za trudnoću obično dolaze poštom iz apoteka po posebnoj narudžbi. Lekari generalno propisuju više nego što će verovatno biti potrebno kako bi se doze mogle prilagoditi. Oni pacijenti koji posebno dobro reaguju na lekove mogu lako završiti sa duplo više lekova nego što im je potrebno.
Kada je Lindzi, koja je imala 37 godina kada je započela IVF, pobacila šest i po nedelja trudnoće, još uvek je imala dovoljno lekova da izdrži još najmanje mesec dana. Tokom tri kruga vantelesne oplodnje, Lindzi procenjuje da je slala lekove za oko 20 drugih žena. Nekima je bilo potrebno hlađenje, pa ih je prenoćila u hladnjaku. Povremeno bi uključila mali žeton, poput bombona ili čarapa sa ananasom, nezvaničnog simbola IVF-a.
Zakoni koji zabranjuju deljenje lekova koji se izdaju na recept verovatno neće biti primenjeni kada se lekovi ne smatraju potencijalno nasilnim, rekao je Henk Grili, profesor prava na Univerzitetu Stanford. Američka uprava za borbu protiv droga kaže da lekovi za plodnost, koji se ne smatraju kontrolisanim supstancama, ne spadaju u njen delokrug.
Naravno, postoje inherentni rizici u kupovini droge od stranaca na internetu.
„Ne znate da li su lekovi pravilno uskladišteni ili su legitimni“, rekao je Art Kaplan, bioetičar sa Medicinskog fakulteta Grosman Univerziteta u Njujorku.
Ovo upozorenje ponovila je američka Uprava za hranu i lekove. Tretmani primljeni van legitimnog lanca snabdevanja mogu „sadržati pogrešne sastojke, sadržati premalo, previše ili uopšte nemaju aktivnog sastojka, ili sadržati druge štetne sastojke, ili na neki drugi način biti nebezbedni“, rekao je portparol.
Druga pacijentica, Holee, je podvrgnuta IVF-u nakon što je izgubila jajovode zbog raka. Bez pokrića za plodnost, ona i njen muž su tražili oko 30.000 dolara medicinskih troškova, plus još 12.000 dolara za recepte. Pridružila se grupi za podršku vantelesnoj oplodnji na Fejsbuku gde pacijenti obično prodaju i poklanjaju nepotrebne lekove. Jedna žena je ponudila da proda dve vrste droge za 680 dolara — jeftino. Ali droga nikada nije stigla.
Mnoge grupe za vantelesnu oplodnju pažljivo proveravaju članove kako bi otklonili prevarante tako što će zahtevati identifikaciju i dokaz da je osoba podvrgnuta lečenju neplodnosti. Neke grupe u potpunosti zabranjuju trgovinu drogom; moderator jedne grupe rekao je za Bloomberg da su prevare previše česte. Na kraju, Holee (37) i njen muž kupili su lekove od drugog člana grupe. Sve u svemu, potrošili su oko 3.500 dolara, što je i dalje samo delić cene apoteke.
„I dalje smo štedeli iako smo bili prevareni“, rekla je Holee. „Ako želimo da uradimo IVF, primorani smo da to uradimo na ovaj način.“
Određeni lekovi za plodnost zahtevaju hlađenje da bi ostali snažni. Lekovi kojima se pogrešno rukuje ili su prestari nose rizik da ne deluju – ugrožavajući uspeh skupog i često emocionalno iscrpljujućeg ciklusa IVF.
Rejčel (33) je rekla da joj je lekar savetovao da su lekovi generalno u redu šest meseci nakon isteka roka. (Ona i drugi pacijenti uzimaju lekove na crnom tržištu pod nadzorom svojih lekara.) Rejčel se stara da lekovi koje kupuje na Fejsbuku budu i dalje u originalnom pakovanju i zapečaćeni. Ona i drugi pacijenti i dalje uzimaju lekove na crnom tržištu pod nadzorom svojih lekara.
„Malo je zastrašujuće kada uzimate bilo koji lek od stranca“, rekla je ona.
Uzela je drugi posao kao barmen kako bi pomogla u plaćanju tretmana za neplodnost, ali je nabavkom lekova na Fejsbuku uspela da izbegne uzimanje kredita. Mnoge intervjuisane žene su rekle da su stranci koji doniraju ili prodaju lekove po veoma sniženim cenama na mreži spas.
„To je kao sestrinstvo u kojem niko ne želi da bude deo, ali želite da pomognete svima koji su u njemu“, rekla je Bet, 48, koja je dobila donirane lekove putem imejla Listserva pacijenata na svojoj klinici, a zatim je sama donirala lekove kada je i njen muž je odlučio da usvoji dete.
Proizvođač lekova EMD Serono, koji proizvodi lekove za plodnost, uključujući Gonal-f, rekao je da je svestan trgovačke prakse i „savetuje pacijente da uvek nabavljaju lekove samo od licenciranih distributera i apoteka. Kompanija je takođe predložila pacijentima da pregledaju pakovanje u potrazi za dokazima neovlašćenog pristupa i savetovala je da ne koriste proizvode kojima je istekao rok trajanja.
Osiguravajuća društva Aetna i UnitedHealth odbili su da komentarišu prodaju i doniranje lekova za plodnost. Ostali osiguravači nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Meta Platforms Inc., koja upravlja i Fejsbukom i Instagramom, uputila je Blumberg na svoje politike o ograničenoj robi, koje zabranjuju pojedinačnu prodaju ili donaciju lekova na recept.
Resolve, nacionalna asocijacija za neplodnost, upozorila je u saopštenju da deljenje nekorišćenih lekova „može da nosi bezbroj rizika“, dodajući „Ako niste sigurni šta da radite sa zaostalim lekovima, najbolje je da se konsultujete sa svojom praksom za neplodnost kako biste razume lokalne zakone“.
Neke klinike neformalno podržavaju takve prakse. Bet je, na primer, rekla da je njena klinika zatvorila oči na pacijente koji ostavljaju ostatke u ormanu. Međutim, klinikama i lekarima je teško da zvanično prihvate ovu praksu, jer nemaju načina da procene legitimnost ili kvalitet lekova.
„Razumem zašto se to dešava, ali ne mogu da se zalažem za to“, rekao je Zev Vilijams, direktor Centra za plodnost Univerziteta Kolumbija.
Ponekad, rekao je, kada su pacijenti svesni troškova, njegova grupa će početi da propisuje manje količine lekova i naruči više ako je potrebno. Ipak, obično pacijenti završe sa viškom lekova, rekao je.
Kaplan, bioetičar sa Njujorka, rekao je da bi lekari za plodnost trebalo da razgovaraju o načinima da legitimišu ostatke hrane.
„To se ne dešava“, rekao je. „Mislim da ovoj oblasti treba više pažnje.
Nakon što se Lindzi na kraju preselila i više nije imala osiguranje koje joj je bilo potrebno za IVF tretman, sama je počela da koristi podzemno tržište plodnosti za donirane lekove. Na kraju je ipak zatrudnela i rodila sina, a kasnije i ćerku.
