Usred ekološkog raspleta izazvanog ljudima, ilegalna trgovina divljim životinjama predstavlja jednu od najvećih pretnji za nastavak postojanja mnogih vrsta. Nažalost, internet je omogućio da ova trgovina procveta lakše nego ikada.
Pored procvata trgovine na otvorenom vebu, novo istraživanje je identifikovalo stotine vrsta kojima se trguje na mračnoj mreži, uključujući sonorsku pustinjsku žabu (Incilius alvarius). Neočekivano, ova nelegalna trgovina prvenstveno nije za kućne ljubimce.
„Ono što nas je iznenadilo je da je većina vrsta kojima se tamo trguje zbog svojih rekreativnih svojstava droga“, rekao je ekolog sa Univerziteta Adelaide Phill Cassei za Australian Broadcasting Corporation (ABC). „Naročito za psihoaktivna jedinjenja.“
Dok se 90 odsto trgovine divljim životinjama na mračnoj mreži sastojalo od biljaka i gljiva za upotrebu droga, neke životinje su trgovane u iste svrhe, kao što je prethodno pomenuta otrovna krastača. Toksične žlezde sonorske pustinjske žabe sadrže psihodelični 5-MeO-DMT.
„Ljudi trguju ovim da bi ih u suštini lizali“, rekao je Kesi za ABC.
Ekolog sa Univerziteta Adelaide Oliver Stringham i njegove kolege pretražili su 2 miliona reklama na mračnom vebu između 2014. i 2020. i otkrili trgovinu sa 153 različite vrste vrsta; oko 70 ima poznata svojstva leka.
Vrsta koja se najčešće trgovala bila je Mimosa tenuiflora, južnoameričko drvo koje sadrži moćni halucinogen DMT.
Srećom, većina vrsta povezanih sa drogom nije ugrožena; međutim, istraživači su pronašli nekoliko ranjivih vrsta, poput pejota koji sadrži psihodelike.
Druge vrste se koriste u tradicionalnim lekovima, odeći i dodacima – poput torbi od kože reptila – a manji broj se trguje kao kućni ljubimci.
Nalazi pokazuju da je trgovina divljim životinjama na javno vidljivom internetu (otvoreni veb) tako loše regulisana da nema razloga da ljudi koriste mračni veb – koji zahteva poseban softver i nema centralizovane pretraživače – da ga sprovode.
„Sve češće se trgovina divljim životinjama dešava i na dubokom vebu, koji se sastoji od društvenih medija i privatnih aplikacija za razmenu poruka“, piše tim u svom radu.
„S obzirom na to da se ilegalna trgovina često dešava na otvorenom vebu, što je lako pronaći, glavni citirani pokretač ilegalne trgovine na internetu je nedostatak sprovođenja. To znači da redovni nadzor i sprovođenje mogu dati prioritet ovim oblastima interneta.
Zločini u vezi sa životnom sredinom se često doživljavaju kao zločini „bez žrtava“, uprkos tome što imaju potencijal da budu veoma štetni po javno zdravlje olakšavajući širenje novih bolesti, a da ne pominjemo pretnju opstanku čitavih vrsta.
Dakle, iako postoje zakoni oko ovih zločina, sprovođenje retko daje prioritet, uprkos tome što je ilegalna trgovina divljim životinjama jedan od najvećih transnacionalnih zločina.
„Trgovina ovim neregulisanim vrstama ostaje u velikoj meri nepraćena u većini zemalja, a status očuvanja mnogih vrsta ostaje neodređen“, primećuju istraživači. „Prema nedavnim procenama, raznolikost neregulisane trgovine brojčano nadmašuje regulisanu trgovinu za faktor veći od 3.“
Stringham i tim su pronašli neke tradicionalno tražene životinje kojima se trguje na mračnoj mreži, kao što su živi afrički sivi papagaji i tigrove kože, kao i povremene ređe životinje, poput bube Golijata i japanskog morskog krastavca.
Neodrživi krivolov biljaka i životinja poput ovih dovodi do propadanja hiljada vrsta i procvat je na otvorenom internetu poslednjih godina. Mnoge vrste kojima se trguje – poput ekstenzivne trgovine paucima, škorpionima i drugim paukovima, koja premašuje milione pojedinačnih životinja – ostaju nenadzirane.
„I gubitak autohtonih vrsta usled neodrživog sakupljanja i unošenje stranih vrsta doprinose degradaciji prirodnih sistema, što na kraju ugrožava dobrobit čovečanstva“, pišu Stringham i njegove kolege.
Ali istraživači se plaše da će veća primena odvesti trgovinu u podzemlje – verovatno će premestiti veći deo trgovine kućnim ljubimcima sa otvorenog na mračnu mrežu. Obuzdavanje potražnje potrošača, od kojih veliki deo dolazi iz bogatih zemalja, jednako je kritično kao i veća primena.
Predloženi su i sertifikovani programi uzgoja za neke tražene vrste kako bi se obezbedilo onima koji žele da steknu ove životinje na način koji minimizira rizik za divlje populacije.
Pošto su našoj živoj planeti toliko potrebni ljudi da se povežu sa svetom izvan čovečanstva, kućni ljubimci mogu pomoći da se podstakne ova veza, koja u velikoj meri koristi našem zdravlju – čak i onima jezivih puzava. Ali naša želja da se divimo i cenimo veličanstven, čudan i divan život na Zemlji ne bi trebalo da ugrozi njihovo pravo na postojanje.
„Ako se buduća trgovina divljim životinjama poveća na mračnoj mreži, obezbedili smo osnovu za upoređivanje sastava i učestalosti trgovine“, zaključuju Stringham i tim.