Starost u kojoj deca mogu biti uhapšena, optužena i zatvorena ponovo je u fokusu, sa Severnom teritorijom u Australiji koja planira da smanji starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 12 na 10 godina, i Viktorijom koja je smanjila predloženu granicu sa 14 na 12 godina. U isto vreme, Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta sugeriše da bi 14 godina trebalo da bude apsolutni minimum, oslanjajući se na nove istraživačke nalaze o razvoju dece i adolescenata.
Razvoj mozga u adolescenciji je kompleksan i traje duže nego što se ranije mislilo. Ključne promene u mozgu dešavaju se tokom rane adolescencije (10-14 godina), ali se proces zrenja nastavlja sve do dvadesetih godina. U ovom periodu, mozak prolazi kroz intenzivne promene koje utiču na kognitivne, emocionalne i socijalne veštine.
- Hormonske Promene i Emocionalna Reaktivnost
- Pubertet donosi naglo povećanje hormona kao što su testosteron i estrogen, što menja strukture u mozgu povezane sa emocijama, kao što su amigdala i ventralni strijatum. Ove promene čine adolescente posebno osetljivim na emocionalne nagrade i pretnje, što može povećati impulzivno ponašanje i potrebu za novim iskustvima.
- Razvoj Kognitivnih Veština
- Razvoj kognitivnih funkcija kao što su fleksibilnost mozga, pamćenje i kontrola impulsa je najbrži između 10. i 14. godine. Iako adolescenti u ovom uzrastu mogu imati sposobnost donošenja složenih odluka, njihova sposobnost da razmotre posledice i odmere troškove i koristi može biti smanjena zbog emocionalnih uticaja.
- Socijalni Uticaji i Donošenje Odluka
- Adolescentsko donošenje odluka je često pod uticajem vršnjaka. Istraživanja su pokazala da adolescenti donose rizičnije odluke kada su u društvu vršnjaka, nego kada su sami. Ova sklonost može biti povezana sa povećanom osetljivošću na društvene nagrade i osećajem pripadnosti.
- Moralno Rasudjivanje i Razumevanje Posledica
- Moralno rasudjivanje se razvija tokom adolescencije, a mladi adolescenti često teže da razumeju i obrade emocionalne i društvene aspekte svojih odluka. Istraživanja sugerišu da adolescenti možda imaju poteškoća u razumevanju mentalnih stanja drugih i u razmatranju namera i želja drugih ljudi.
Razumevanje kako mozak adolescenata funkcioniše može imati važne posledice za definisanje krivične odgovornosti. Ako se uzme u obzir da adolescenti u ovom uzrastu nisu u potpunosti kognitivno zreli i da su njihovi postupci često vođeni emocionalnim reakcijama i društvenim uticajima, postavlja se pitanje da li je pravično primenjivati iste standarde krivične odgovornosti na sve decu bez obzira na njihov razvoj.
Takođe, dodatni faktori kao što su neurodeformiteti, poremećaji pažnje, i traume mogu značajno uticati na sposobnost adolescenta da donose odluke i kontrolišu ponašanje. Ovi aspekti dodatno komplikuju pitanje krivične odgovornosti i sugerišu potrebu za individualizovanim pristupom u pravdi.
U zaključku, period između 10. i 14. godine je kritičan za razvoj kognitivnih i emocionalnih veština. Ova saznanja mogu pomoći u formiranju politika koje uzimaju u obzir stvarnu sposobnost adolescenata da razumeju i prepoznaju posledice svojih postupaka, te tako osiguraju pravičniji pristup u pravnom sistemu.
