Pacifička ostrva mogu izazvati slike prostranih obala i slikovitih pejzaža. Ali dok ovaj deo sveta može izgledati kao raj, mnogi lokalni stanovnici se bore sa ozbiljnim problemom javnog zdravlja.
Širom pacifičkih zemalja, skoro pola miliona ljudi živi u neformalnim urbanim naseljima sa nedostatkom odgovarajućih sanitarnih uslova, što može uključivati i težak pristup radnim toaletima.
Ovo utiče na zdravlje, blagostanje, obrazovanje i sredstva za život, posebno za žene, decu, starije ljude i osobe sa invaliditetom.
Naša nova studija, objavljena u časopisu npj Clean Water, ispitala je stanje sanitarnih uslova u nekoliko neformalnih urbanih naselja u dve pacifičke zemlje — Fidžiju i Vanuatuu. Naši nalazi pokazuju da je ovo pitanje koje zahteva hitnu pažnju.
Udružili smo se sa istraživačima sa Univerziteta južnog Pacifika da bismo ispitali domaćinstva i pregledali sanitarnu infrastrukturu. Naš tim je ispitao 393 domaćinstva u devet neformalnih urbanih naselja u glavnim gradovima Fidži (Suva) i Vanuatu (Port Vila).
Ova naselja nastaju kada se ljudi naseljavaju na nenaseljeno zemljište koje nije planirano za stanovanje, uglavnom zbog nedostatka pristupačnih stambenih opcija. Neformalna urbana naselja često nemaju pristup osnovnim uslugama i infrastrukturi kao što su kanalizacioni sistemi, struja, zatvoreni putevi i sakupljanje smeća.
Utvrdili smo da iako je vodovodna voda dostupna, većina domaćinstava (od 56% do 100% domaćinstava u svakom naselju) se i dalje oslanja na nebezbedne sanitacije za upravljanje ljudskim otpadom. Mnogi koriste loše izgrađene suve jame — na primer, postolje iznad rupe u zemlji — ili septičke jame. U ovim toaletima nema vodovoda i ne koristi se tekuća voda za ispiranje. Svi su na licu mesta (u kući ili pored nje), što znači da otpad, tretiran ili neobrađen, ostaje u naselju.
Pored svakodnevnih izazova, otkrili smo da svako treće domaćinstvo izgubi pristup funkcionalnim toaletima tokom jake kiše, ciklona ili poplava. Sistemi sa suvim jamama suočavaju se sa četiri do osam puta većim izgledima štete tokom klimatskih događaja nego sistemi zasnovani na vodi u istim naseljima.
Takođe smo utvrdili da bezbedno upravljanje otpadom, posebno iz septičkih jama i jama, predstavlja značajne izazove za stanovnike. Čak i kada su toaleti dostupni i dobro funkcionišu, često ne postoji siguran i održiv način upravljanja otpadom koji se nakuplja u jamama i rezervoarima.
U mnogim slučajevima, mulj se odlaže ili na otvorene prostore u naselju, u lokalne reke, ili prodire u zemlju. Ovo može zagaditi izvore vode i stvoriti ozbiljne rizike za životnu sredinu i javno zdravlje.
Dalje, otkrili smo da cikloni i jake kiše oštećuju sanitarne sisteme, uzrokujući prelivanje otpada i kontaminaciju zaliha vode.
Zemlje Melanezije, uključujući Vanuatu i Fidži, posebno su podložne ozbiljnim klimatskim opasnostima, zbog čega je od presudnog značaja da sanitarna infrastruktura u neformalnim urbanim naseljima može da izdrži ove pretnje po životnu sredinu.
Loši sanitarni uslovi na ovim prostorima dovode do širenja bolesti poput dijareje, crevnih glista i trahoma. Studije pokazuju da poboljšanje sistema vode i kanalizacije značajno smanjuje šanse za smrt u detinjstvu i smrt od dijareje.
Procene Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a pokazuju da manje od 3% urbanog stanovništva na Fidžiju i Vanuatuu koristi nepoboljšane ili nebezbedne sanitarne uslove – to jest, kanalizaciju koja ne sadrži, tretira i ne odlaže bezbedno ljudski otpad.
Ta brojka je u oštroj suprotnosti sa našim nalazom da se većina domaćinstava u neformalnim gradskim naseljima oslanja na nesigurne sanitarne uslove. Ovo naglašava potrebu za poboljšanim strategijama praćenja koje razlikuju neformalna naselja od formalno planiranih područja.
Sami toaleti neće rešiti problem. Zajednicama je potreban sveobuhvatan pristup koji se bavi upravljanjem sanitarnim uslovima u svakoj fazi. Ovo će uključivati stvaranje kompletnog lanca usluga koji osigurava pouzdano uklanjanje, tretman i odlaganje otpada i koji je otporan na katastrofe.
To znači unapređenje lokalne ekspertize, podršku lokalnim pružaocima usluga, osiguravanje dobrog održavanja sistema i podsticanje vlasništva zajednice nad ovim sistemima kako bi se garantovala dugoročna održivost.
U neformalnim naseljima, pružanje ovih usluga je mnogo izazovnije nego u formalnim urbanim oblastima, uglavnom zbog nesigurnog vlasništva nad zemljištem i ograničenog pristupa adekvatnoj infrastrukturi, što dodaje složenost za pružaoce usluga.
Međutim, sa značajnim delom pacifičke urbane populacije koja živi u neformalnim naseljima, od suštinskog je značaja pronalaženje efikasnih načina za bezbedno upravljanje sanitarnim uslovima u ovim zajednicama.
Šesti cilj održivog razvoja ima za cilj da obezbedi čistu vodu i kanalizaciju za sve. Rešavanje sanitarne krize na pacifičkim ostrvima odnosi se na zaštitu zdravlja, vraćanje dostojanstva, podržavanje sredstava za život i izgradnju otpornosti na nivou domaćinstava i zajednica, koji su na prvoj liniji sve neizvesnije budućnosti.
