Američki tinejdžeri još uvek nisu dobro. Umesto toga, mnogi nastavljaju da se bave rizičnim ponašanjem, izvestili su u četvrtak američki zdravstveni zvaničnici.
Najveći među njima je porast samoubilačkih misli i planiranja i pokušaja samoubistva među tinejdžerkama, prema novoj studiji američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Međutim, stope među dečacima tinejdžerima su ostale stabilne.
U međuvremenu, LGBK+ studenti su imali posebno visok porast samoubilačkih misli i ponašanja u poređenju sa heteroseksualnim studentima, a isto je važilo i za manjine u poređenju sa studentima bele rase, otkrili su istraživači.
„Pandemija COVID-19 pogoršala je probleme mentalnog zdravlja među decom i tinejdžerima“, rekao je dr Skot Krakover, adolescentni psihijatar u Zucker Hillside Medical Center u Grejt Neku, Njujork, koji nije bio uključen u izveštaj. „Ova pitanja su i dalje problematična, sa sve većim disparitetima među manjinskim grupama.
Pristup nezi mentalnog zdravlja je ključan, istakli su istraživači.
„Znatan broj učenika oslanja se na školsku negu mentalnog zdravlja, posebno omladinu u rasnim i etničkim manjinskim grupama iz porodica sa nedostatkom sredstava“, rekla je Karin Mek, pomoćnica direktora za nauku u CDC-ovom odeljenju za prevenciju povreda.
„Dok je nedostatak pristupa uslugama mentalnog zdravlja možda doprineo povećanom riziku od samoubistva, mnogi drugi faktori, uključujući zloupotrebu supstanci, probleme u porodici ili odnosima, nasilje u zajednici, diskriminaciju, između ostalog, takođe su mogli da doprinesu povećanom riziku“, dodao je Mek .
Ali pandemija je definitivno uticala na mentalno zdravlje tinejdžera, kao i društveni mediji, složio se Neil Bernstein, klinički psiholog iz Vašingtona, D.C.
„Mislim da postoji povećanje broja ovih problema svakako zbog COVID-a, nema sumnje o tome“, rekao je Bernštajn, koji takođe nije bio uključen u izveštaj. „Tehnologija takođe podstiče vatru. Deca koja se pitaju šta svi drugi govore o njima imaju mnogo dece koja razmišljaju o samoubistvu.“
„Pored toga“, rekao je Mek, „uprkos često dobrim namerama, mediji — uključujući društvene medije, tradicionalne medije i zabavu — mogu povećati rizik od samoubistva pojedinca. Na primer, istraživanja sugerišu da izloženost senzacionalizovanim ili na drugi način neobaveštenom izveštavanju o samoubistvu može povećati rizik od samoubistva među nesrazmerno pogođenim pojedincima i može nenamerno doprineti onome što je poznato kao samoubilačka zaraza.“
Sa pozitivne strane, upotreba supstanci među srednjoškolcima je opala, navodi se u izveštaju. Međutim, povećana je upotreba e-cigareta koje sadrže THC, aktivni sastojak marihuane.
Jedan od faktora koji bi mogao da podstakne porast i samoubilačkog ponašanja i zloupotrebe supstanci mogao bi biti povećanje nasilja koje doživljavaju tinejdžeri, rekli su istraživači.
Na primer, 1 od 5 srednjoškolaca je bio svedok nasilja u svojoj zajednici, zbog čega je veća verovatnoća da nose oružje, koriste drogu i razmišljaju o samoubistvu, otkrili su istražitelji.
Učenici su takođe iskusili više međuljudskog nasilja, uključujući nasilje na izlasku, seksualno nasilje i maltretiranje. Ova iskustva su bila češća među devojkama, LGBK+ tinejdžerima i nekim manjinama.
Jedan od načina za ublažavanje ovih negativnih iskustava i ishoda je kada su roditelji uključeni u živote svoje dece, napominju autori izveštaja.
Srećom, čini se da se to često dešava: većina tinejdžera (86%) kaže da su njihovi roditelji pratili njihove aktivnosti, uključujući njihovo boravište i prijatelje. Oni čiji su roditelji bili više uključeni u njihove živote imali su bolje zdravstvene rezultate, uključujući manje iskustva nasilja i izazova mentalnog zdravlja. Takođe je manja verovatnoća da će se upuštati u rizično seksualno ponašanje ili koristiti drogu ili imati samoubilačke misli ili pokušaje.
Ali Bernštajn je primetio da roditelji koji previše kontrolišu takođe mogu da izazovu probleme.
„U stvarnosti, ako mi tinejdžer priča da su njihovi roditelji nakaze za kontrolu, to je suprotno“, rekao je on.
„Biti informisan roditelj je dobro. Biti kontrolor koji kontroliše i nadgleda sve do mesta gde dete nema privatnost traži nevolje. Roditelji moraju uspostaviti ravnotežu između toga što deca zovu opušteni roditelj i nakaza za kontrolu, “, rekao je Bernstein.
Čvrsta veza je cilj. „Čvrst odnos se zasniva na međusobnoj komunikaciji i razumevanju. Deca moraju da budu bezbedna i dele stvari“, objasnio je on.
Mek se složio, napominjući da „roditelji mogu dati dobar primer mladima tako što će pokrenuti razgovore o samoubistvu i prevenciji samoubistava. Ovo može pomoći mladima da se osećaju sigurnije kada govore o ovim temama, i može da podvuče da je nada moguća i da je pomoć dostupna“.
Škole takođe imaju važnu ulogu u sprečavanju tinejdžera da se upuste u rizična ponašanja, rekli su istraživači. Većina tinejdžera (62%) se osećala povezanim sa drugima u školi, zbog čega je manje verovatno da će se upuštati u rizična ponašanja, pokazali su rezultati.
Za izveštaj, objavljen 28. aprila u Nedeljnom izveštaju o morbiditetu i mortalitetu, istraživači CDC-a su se obratili podacima iz Sistema za nadzor rizičnog ponašanja mladih iz 2021.
Ovi izveštaji naglašavaju važnost priznavanja povezanosti škola kao faktora koji doprinosi boljim zdravstvenim ishodima, rekao je Krakover.
„Kreativan, siguran i podržavajući prostor u školi bi pomogao da se podstakne povezanost“, rekao je on. „Ovo se može uraditi kroz razvoj programa i inicijativa koje bi uključile raznolikost i svest oko rasnih, etničkih i seksualnih manjina mladih.“
Bernštajn se nada da će se neki od ovih negativnih trendova moći preokrenuti, kako se deca vraćaju u normalu kako se pandemija smiri. Ali COVID-19 i tehnologija su zauvek promenili svet u kome ljudi žive, dodao je on.
„Mislim da će se donekle vratiti u normalu“, rekao je Bernstein. „Ali sada živimo u drugačijem svetu, za odrasle i za decu. Postoji mnogo stvari na koje se svi prilagođavamo.“
