Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu u SAD otkrili su porast aktivnosti u mozgu dvoje ljudi dok su prelazili u smrt, sa fenomenom sličnim šiljcima moždane aktivnosti koji su ranije viđeni kod životinja čija su srca prestala da kucaju.
Snimanje tih poslednjih, prolaznih trenutaka je dragocena stvar, i toliko retka da nemamo pojma šta se dešava u mozgu dok bledi u tišini.
Tek prošle godine naučnici su prvi put snimili, uz detaljne detalje, moždane talase umiruće osobe. Pod tragičnim okolnostima, desilo se da su zabeležili skok u jednoj određenoj vrsti moždane aktivnosti, nazvanoj gama talasi, zajedno sa promenama na drugim frekvencijama.
Ova nova studija izveštava o sličnom naletu efemerne gama aktivnosti kod dva od četiri pacijenta koji su povučeni iz održavanja života.
Od 2013. godine neurolog Jimo Borjigin i njegove kolege traže paralele u umirućem ljudskom mozgu sa onim što su pronašli kod pacova nakon indukovanog srčanog zastoja. Oni su zaključili da kratki bljeskovi moždane aktivnosti koje su videli kako se dižu daleko iznad nivoa budnog stanja životinja mogu biti biološki treptaji iskustava bliskih smrti o kojima su izveštavali mnogi preživeli srčani zastoj.
„Ovi nalazi su nas podstakli da istražimo neuronsku aktivnost mozga kod pacijenata na samrti pre i posle kliničkog povlačenja respiratorne podrške“, pišu Borjigin i njegove kolege u svom novom radu.
Tim je pregledao slučajeve iz Medicine u Mičigenu, akademskog medicinskog centra Univerziteta u Mičigenu, pacijenata koji su umrli u jedinici neuro-intenzivne nege od 2014.
Kod dva od četiri pacijenta u komi koje su identifikovali, a koji su preminuli dok su lekari još uvek pratili njihovo stanje nakon srčanog zastoja ili krvarenja u mozgu, elektroencefalografski (EEG) snimci su otkrili oštar nalet gama talasa u jednom delu mozga koji se raspršio u duge -veze dometa preko obe hemisfere.
Ovo nisu bile posledice napadaja, potvrdio je specijalista za epileptične napade, što je navelo istraživački tim da veruje da su možda naleteli na mogući marker svesti, osećaj svesti o našem okruženju koji se uzdiže iz zamršenog nereda mozga ćelije u našim glavama.
Početni talas gama talasa bio je lociran u delu mozga koji se smatra „vrućom zonom“ za takozvane neuronske korelate svesti. Sličan obrazac aktivnosti primećen je kod ljudi koji sanjaju i kod pacijenata sa napadima koji prijavljuju vizuelne halucinacije i vantelesna iskustva.
Nedavni pregled opisuje kako ova „vruća zona“ potencijalne svesti uključuje senzorne oblasti mozga, što bi moglo objasniti zašto su iskustva bliske smrti o kojima ljudi izveštavaju tako živopisna. Takođe se smatra da je komunikacija u mozgu preko hemisfere važna za pamćenje.
Međutim, isti pregled priznaje trajne probleme u pokušaju da se svest pričvrsti, ističući da su se neki potencijalni markeri svesti „pokazali iluzornima“. Naučnici su se približili, ali budimo realni: niko nije zaista siguran.
„Iako izražena aktivacija zadnje vruće zone u umirućem mozgu ukazuje na povišenu svesnu obradu kod ovih pacijenata, to ne pokazuje“, napominju istraživači.
Nijedan od pacijenata nije preživeo da ispriča šta je mogao da vidi, oseti ili doživi na ivici smrti, a čak i tada, povezivanje iskri moždane aktivnosti sa subjektivnim iskustvom osobe ostavlja dosta prostora za dvosmislenost.
Nisu svi ubeđeni da su vantelesna iskustva povezana sa nekim prolaznim dodirom sa samom smrću, već bi ona mogla biti neurološki odgovor na stres srčanih događaja, koji mozak gubi kiseonik.
Samo dva od četiri pacijenta su pokazala gama porast, u skoro 10 godina slučajeva koje je tim pregledao, a to je bilo praćeno široko rasprostranjenom hipoksijom (nedostatak kiseonika) u mozgu.
Druge studije koje prate ljude na njihovom putu do smrti su na sličan način pogođene i promašene, otkrivajući naizgled značajne promene u moždanim talasima samo kod nekih pacijenata.
„Ne možemo isključiti mogućnost da je talas gama snage znak patološkog procesa koji je jedinstven za fazu umiranja i nije povezan sa svesnom obradom“, pišu Borjigin i kolege.
Međutim, oni se nadaju – kao i svi mi – da ćemo sa svakim zabeleženim slučajem možda naučiti delić više o poslednjim trenucima života i svesti.
„Ova studija postavlja osnovu za dalje istraživanje prikrivene svesti tokom srčanog zastoja, što može poslužiti kao model sistema za istraživanje mehanizama ljudske svesti“, zaključuju istraživači.
Studija je objavljena u PNAS-u.
