Beluga kit koji se pojavio u Norveškoj 2019. godine, što je izazvalo spekulacije da je u pitanju špijun koji je obučavala ruska mornarica, pojavio se kod obale Švedske, saopštila je u ponedeljak organizacija koja ga prati.
Prvi put otkriven u norveškom krajnjem severnom regionu Finmark, kit je proveo više od tri godine polako se krećući gornjom polovinom norveške obale, pre nego što je poslednjih meseci iznenada ubrzao da pokrije drugu polovinu i dalje do Švedske.
U nedelju je primećen u Hunebostrandu, kod jugozapadne obale Švedske.
„Ne znamo zašto je sada tako brzo ubrzao“, posebno zato što se „veoma brzo udaljava od svog prirodnog okruženja“, rekao je za AFP Sebastijan Strand, morski biolog iz organizacije OneVhale.
„Možda su hormoni koji ga teraju da pronađe partnera. Ili bi to mogla biti usamljenost jer su Beluge veoma društvena vrsta – može biti da traži druge Beluga kitove.“
Za koga se veruje da ima 13-14 godina, Strand je rekao da je kit „u godinama kada su mu hormoni veoma visoki“.
Međutim, najbliža populacija Beluga nalazi se na arhipelagu Svalbard, na krajnjem severu Norveške.
Veruje se da kit nije video nijednu Belugu otkako je stigao u Norvešku u aprilu 2019.
Norvežani su mu dali nadimak „Hvaldimir“ – igra reči „kit“ na norveškom, hval, i znak navodne povezanosti sa Rusijom.
Kada se prvi put pojavio na norveškom Arktiku, morski biolozi iz Norveške direkcije za ribarstvo uklonili su pričvršćeni pojas koji je napravio čovek.
Uprtač je imao nosač pogodan za akcionu kameru i natpis „Oprema Sankt Peterburg“ odštampan na plastičnim kopčama.
Zvaničnici Uprave rekli su da je Hvaldimir možda pobegao iz ograđenog prostora i da je možda bio obučen od strane ruske mornarice pošto je izgledalo da je navikla na ljude.
Moskva nikada nije izdala nikakvu zvaničnu reakciju na norveške spekulacije da bi on mogao biti „ruski špijun“.
Barencovo more je strateško geopolitičko područje u kojem se prate kretanja zapadnih i ruskih podmornica.
To je takođe kapija Severne rute koja skraćuje pomorska putovanja između Atlantskog i Tihog okeana.
Strand je rekao da je zdravlje kitova „vrlo dobro“ poslednjih godina, jer su lovili divlju ribu ispod norveških farmi lososa.
Ali njegova organizacija je bila zabrinuta zbog Hvaldimirove sposobnosti da pronađe hranu u Švedskoj i već je primetila gubitak težine.
Beluga kitovi, koji mogu dostići veličinu od šest metara (20 stopa) i žive između 40 i 60 godina starosti, uglavnom naseljavaju ledene vode oko Grenlanda, severne Norveške i Rusije.
