Istraživači kažu da su otkrili ono što oni zovu „sistem protopisa“ ugrađen u pećinske slike stare 20.000 godina, što ga čini najranijim oblikom neke vrste pisanja koju smo ikada pronašli.
Lovci iz doba gornjeg paleolita bi koristili simbole iscrtane na zidovima da prenesu bitne informacije o preživljavanju: Istraživači sugerišu da pokazuju zapise o sezonama parenja životinja, organizovanih po lunarnim mesecima.
To je značajan nalaz jer pomera najraniji oblik pisanja Homo sapiensa za oko 14.000 godina.
Iako ovde ne gledamo slova i rečenice, ove oznake predstavljaju „potpunu jedinicu značenja“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Tim je pogledao više od 800 sekvenci tačaka, linija i I oblika pronađenih na pećinskim slikama širom Evrope iz poslednjeg ledenog doba.
Ove oznake su se često stavljale pored životinja, što je bilo presudno kada je u pitanju proces njihovog dekodiranja.
„Značenje oznaka na ovim crtežima me je uvek intrigiralo, pa sam pokušao da ih dešifrujem, koristeći sličan pristup koji su drugi koristili razumevanju ranog oblika grčkog teksta“, kaže nezavisni istraživač Ben Bejkon.
Obimna baza podataka uzoraka slikanja je proverena u odnosu na cikluse rođenja ekvivalentnih životinja danas kao referencu, što je otkrilo ranije skrivena značenja ovih oznaka – one su pokazivale kada se svaka životinja parila.
Pretpostavljalo se da je simbol I koji se redovno pojavljivao na ovim slikama označavao ‘rađanje’, nudeći ljudima tog vremena ključne informacije o ovim životinjama, koje uključuju divlje konje, jelene, goveda i mamute.
Otkriće pokazuje da ovi lovci iz ledenog doba nisu samo živeli iz dana u dan, već su i pravili zapise o prošlim događajima kako bi im pomogli u budućnosti, čak i ako je kalendarski sistem koji su ovde primenili od tada izašao iz upotrebe.
„Lunarni kalendari su teški jer postoji nešto manje od dvanaest i po lunarnih meseci u godini, tako da se ne uklapaju uredno u godinu“, kaže matematičar Toni Frit sa Univerzitetskog koledža u Londonu u Velikoj Britaniji.
„Kao rezultat toga, naš savremeni kalendar je skoro izgubio svaku vezu sa stvarnim lunarnim mesecima.
Rad koji su izneli ovi istraživači podrazumeva izvestan stepen tumačenja i nagađanja, i nisu svi ubeđeni zaključkom da ovde gledamo kalendar sezone parenja ili u obliku onoga što biste mogli nazvati pisanjem.
Čak i istraživači koji stoje iza nove studije sugerišu da je ove oznake najbolje posmatrati kao posredni korak između jednostavnije notacije i kompletnog sistema pisanja. U najmanju ruku, međutim, ideja je vredna daljeg istraživanja i proučavanja.
Pisanje kakvo danas poznajemo pojavilo se iz Sumerskog regiona u Mesopotamiji oko 3300. godine pre nove ere, u početku uzimajući oblik osnovnih piktografskih oblika kao slova. Ono što vidimo ovde je da istorija škrabanja po kamenu može da seže mnogo dalje.
„Studija pokazuje da su lovci-sakupljači iz ledenog doba bili prvi koji su koristili sistematski kalendar i oznake za beleženje informacija o glavnim ekološkim događajima u okviru tog kalendara“, kaže arheolog Pol Petit sa Univerziteta Daram u Velikoj Britaniji.
„Zauzvrat, mi smo u mogućnosti da pokažemo da su ovi ljudi, koji su ostavili nasleđe spektakularne umetnosti u pećinama Lasko i Altamira, takođe ostavili zapis o ranom merenju vremena koji će na kraju postati uobičajen među našom vrstom.
