Novo istraživanje o misterioznim ostacima mumificiranih pavijana, pronađenih daleko od njihovog prirodnog staništa pre više od sto godina u Egiptu, bacilo je svetlo na sveti značaj primata na drevnom Arapskom poluostrvu.
Proučavajući radoznala stvorenja, istraživači na projektu takođe veruju da su otkrili nove dokaze da su Punt i Adulis, dva legendarna trgovačka regiona koja su oblikovala svetsku ekonomsku i geopolitičku strukturu, možda bila isto mesto u priobalnom regionu Eritreje — odvojeno hiljadu godina istorije.
Mumificirani babuni hamadrije pronađeni su 1905. godine, erodirajući iz doline majmuna – arheološkog nalazišta na zapadnoj obali Nila u Luksoru poznatog po prikazima pavijana na zidovima grobnica otkrivenih u blizini.
Stvorenjima su nedostajali njihovi divlji pseći zubi, ali, za razliku od drugih mumificiranih primeraka pavijana pronađenih iz istog vremenskog perioda, nisu bili pokopani sa plemićima tog vremena niti pronađeni u grupnim katakombama, što je decenijama postavljalo pitanja o tome kako su tamo dospeli – i zašto.
Nauka je konačno dovoljno napredovala da odgovori na neka dugotrajna pitanja o babunima.
Nakon što je testirala deset različitih uzoraka i bila u mogućnosti da izdvoji DNK iz samo jednog, Gisela Kopp, biolog sa Univerziteta u Konstancu, koristila je novu metodu genetske analize DNK iz uzorka kako bi pratila njegovo poreklo. Kopovo otkriće je prvi put da je drevni DNK mumificiranog primata koji nije čovek uspešno analiziran do te mere.
Mumija Kopp je izvukla DNK iz — za koje se procenjuje da datira između 800. i 500. godine pre nove ere — potvrdila je nalaze da je Afrički rog bio region porekla pavijana u poređenju sa sličnim uzorkom koji je ranije otkriven. Genetika Kopovog babuna upoređena je sa drugim uzorkom koji potiče iz priobalnog regiona Eritreje, gde se u davna vremena verovatno nalazila luka Adulis.
Međutim, Kopov pavijan je sačuvan mnogo pre nego što je drevni grad Adulis procvetao kao ključni trgovački centar i luka, gde su se životinje poput babuna i leoparda često kupovale i prodavale.
Drevni tekstovi iz istog vremenskog perioda sugerišu da je Kopov pavijan verovatno nastao u gradu koji se zove Punt. Tačna lokacija Punta, rekao je Kop za Insajder, dugo je zbunjivala istraživače zbog referenci na grad koje se nalaze u značajnim tekstovima i umetničkim delima, ali se ne nalaze na postojećim mapama.
„Uzorak koji smo proučavali hronološki odgovara poslednjim poznatim ekspedicijama na Punt. Geografski, međutim, odgovara Adulisu, lokaciji koja je vekovima kasnije bila poznata kao mesto trgovine, takođe za primate. Pretpostavljamo da su Punt i Adulis dve različite imena za isto mesto koja su korišćena u različitim vremenima“, napisao je Kop u istraživačkom radu objavljenom ranije ovog meseca, dodajući: „Tek nakon što smo naše biološke nalaze stavili u kontekst istorijskog istraživanja, priča se zaista spojila .“
Kop je za Insajder rekao da su tačne metode koje stoje iza uvoza primata u Egipat, njihovog uzgoja, a zatim i mumifikacije i dalje nejasne. Isto tako, upravo je to kako su Egipćani uopšte saznali za babune pošto oni nisu bili domaći u regionu.
„Po načinu na koji su predstavljeni u umetničkom delu, mora da su posmatrali babune u njihovom prirodnom staništu“, rekao je Kop. „Tako je tačno, kako drže položaje i različita ponašanja – mora da su ih posmatrali u njihovim prirodnim staništima, ali ne znamo zašto i kako.“
Antropolog Natanijel Domini sa Dartmut koledža, koji je sarađivao sa Kopom na studiji, rekao je za Insajder da babuni često upadljivo nedostaju u afričkim umetničkim delima tog vremena zbog njihove reputacije štetočina u njihovim prirodnim staništima, ali imaju poseban značaj u Egiptu.
„Širom Afrike ćete videti gomilu slonova i žirafa, i svih vrsta proizvoda koji predstavljaju životinje, ali veoma retko babune. I to je zato što, generalno, pavijani nisu dobro voljeni. Oni pljačkaju vaše useve, uništavaju vašu egzistenciju , oni su preteči bolesti“, rekla je Domini.
„Sećam se da sam prvi put otišao u Egipat i bio sam zapanjen brojem pavijana koji su prikazani na zidovima hramova, ili u grobnicama plemića videli biste velike statue pavijana u raznim hramovima. Čak su i mumificirali babune, što bilo koji primatolog će vam reći da je zbunjujuće.“
Domini je rekao da za stare Egipćane izgleda da su pavijani služili dvostrukoj duhovnoj svrsi. Stvorenja su često prikazana sa rukama podignutim prema suncu u onome što je on opisao kao „držanje obožavanja“ prema izlazećem suncu, egipatskom bogu Rahu.
„Neki istraživači spekulišu da bi pavijani prirodno orijentisali svoja tela prema izlazećem suncu i da bi glasali na izlazećem suncu“, rekao je Domini.
„Ideja je da bi drevni Egipćani videli ovo prirodno ponašanje, i da bi im ono snažno odjeknulo jer bi Egipćani pozdravljali izlazeće sunce i pevali bi izlazećem suncu. I tako je ovo moglo biti upravo ovako neverovatno , primamljiva životinja koja je bila povezana sa njihovim sopstvenim verskim običajima.“
Babuni su takođe često prikazivani kao fizičko otelotvorenje boga Tota, egipatskog božanstva meseca i boga povezanog sa mudrošću i ratom.
„Tako da oboje mogu predstavljati boga Meseca i boga mudrosti, ali takođe pokazuju svoju lojalnost bogu Sunca, Rahu“, rekla je Domini za Insajder. „I nama je, u ovom trenutku, teško to razumeti, ali se činilo da je važnost babuna ova vrsta sposobnosti da premoste i sunce i mesec, dva najvažnija nebeska tela za Egipćane. “
Religiozni značaj je možda pokrenuo želju Egipćana da uveze, odgajaju i sačuvaju stvorenja, pretpostavljaju Domini i Kop. Njihovi očnjaci, toliko moćni da mogu da preseku ljudsku butinu do kosti u jednom zagrizu, verovatno su uklonjeni iz bezbednosne mere.
Iako ostaje nejasno da li su ih kupci ili prodavci pavijana uklonili, Domini je rekao da postoje jasni dokazi da su zubi uklonjeni rano u životu, pošto je nova kost počela da raste preko praznine koja je nastala nakon vađenja.
Iako puno značenje i značaj držanja i mumifikacije babuna u Egiptu možda nikada neće biti poznati, nova saznanja dobijena analizom DNK majmuna pružaju kariku koja nedostaje u razumevanju kako je međunarodna trgovina razvijena u regionu na kraju oblikovala svet.
„Ovo je pokrenulo pomorsku tehnologiju, ovo je pokrenulo industriju, ovo je bio ekonomski katalizator. Mislim, njihovi motivi da dobiju babune — promenilo je svet“, rekao je Domini. „I znam da je to velika tvrdnja, ali ta veza između Egipta i Adulisa je prvi veliki deo onoga što bi postalo poznato kao pomorski put začina.
Dodao je: „A ta ruta začina, znate, ja sada govorim engleski zbog te rute začina. Geopolitički značaj puta začina će oblikovati naš svet na dubok način, a odnos između Egipta i Adulisa je zaista prvi. korak u ono što mnogi istraživači nazivaju počecima ekonomske globalizacije“.