Misterija čudnih mrlja koje udubljuju dno Severnog mora konačno je rešena.
Ove misteriozne depresije nisu uvek, kao što se ranije mislilo, rezultat curenja metana ispod sedimenta morskog dna; nego su ponekad nered koji za sobom ostavljaju pliskavice ( Phocoena phocoena ) i peščane jegulje ( Ammodites marinus ) koje naseljavaju region.
U studiji koju je vodio geonaučnik Jens Šnajder fon Dajmling sa Univerziteta Kil, naučnici su pokazali da su mrlje delo obe životinje. Pliskavice se hrane među sedimentima morskog dna; ovo ometa peščane jegulje koje se tu gnezde, koje izlaze iz svojih rupa ili se pojedu, ostavljajući jame za sobom.
„Naši rezultati po prvi put pokazuju da se ove depresije javljaju u direktnoj vezi sa staništem i ponašanjem pliskavica i peščanih jegulja i da se ne formiraju tečnostima koje se dižu“, kaže Šnajder fon Dajmling.
„Naši podaci visoke rezolucije pružaju novo tumačenje za formiranje desetina hiljada jama na morskom dnu Severnog mora, i predviđamo da se osnovni mehanizmi javljaju globalno, ali su do sada bili nadgledani.
Prethodno tumačenje odzračivanja tečnosti je uverljivo objašnjenje, i nije nužno netačno u nekim scenarijima, ali mnoge bodljike – u stvari, većina – ne mogu se objasniti ovim mehanizmom. Dakle, istraživači su krenuli u sveobuhvatnu studiju kako bi otkrili šta je pravi odgovor.
Koristili su kombinaciju ehosondera visoke rezolucije mapiranja morskog dna, biologije ponašanja, mapiranja staništa, okeanografske analize i satelitskog snimanja da bi proučili oblik morskog dna, tražili tragove metana i otkrili koje životinje su aktivne tamo gde se pojavljuju jame. Otkrili su da se jame često nalaze na mestima za hranjenje pliskavica, koja žive u blizini staništa peščanih jegulja.
Novi podaci visoke rezolucije otkrili su da morski sisari ostavljaju plitke jame na morskom dnu, duboke samo 11 centimetara (4,3 inča), dok traže peščane jegulje. Oni su po obliku slični dubljim, izraženijim mrljama koje se mogu naći na drugim lokacijama širom sveta.
„Mehanizam formiranja ovih jama, kako ih mi zovemo, verovatno takođe objašnjava postojanje brojnih udubljenja sličnih kraterima na morskom dnu širom sveta, koje su pogrešno protumačene kao rezultat curenja gasa metana“, kaže Šnajder fon Dajmling.
Još jednom, pronađena su živa bića koja prave duboku razliku u obliku morskog dna. To je kao ljubavno gnezdo ribice puferice, iznova. Istraživanje, kaže tim, sugeriše da smo u velikoj meri potcenjivali efekat koji morski kičmenjaci imaju na okruženje okeanskog dna.
