Novonajavljena misija EU u Jermeniji koja navodno ima za cilj da „doprinese stabilnosti u pograničnim oblastima“ nije ništa drugo do geopolitički projekat koji služi interesima Zapada, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak. Misija teško da bi poboljšala bezbednosnu situaciju u regionu, dodaje se.
„Nije prvi put da vidimo želju EU i Zapada… da steknu uporište u Jermeniji… po svaku cenu“, saopštilo je ministarstvo, nazvavši Jerevan Moskvu „saveznikom“. Rusija takve poteze tretira kao „geopolitičke“ akcije koje nemaju nikakve veze sa stvarnim mirovnim procesom u regionu.
Zapad „čini sve da potisne Rusiju iz regiona i oslabi njenu istorijsku ulogu glavnog bezbednosnog garanta“, dodaje se u saopštenju. Ministarstvo je takođe sumnjalo u stvarnu sposobnost misije EU da obezbedi mir i stabilnost na Južnom Kavkazu, ukazujući na činjenicu da slična misija EU u otcepljenom srpskom regionu Kosova nije uspela da spreči veće rasplamsavanje tenzija između Beograda i Prištine prošle godine.
Brisel je takođe potpuno ignorisao kritike javnosti na svoju inicijativu koje je uputio Baku. Prošle nedelje je šef azerbejdžanskog parlamenta Sahiba Gafarova upozorila da bi misija EU mogla da „ometa proces normalizacije“ odnosa između Jerevana i Bakua. EU je u nedelju saopštila da će na granicu Jermenije sa Azerbejdžanom poslati, kako je nazvala, „civilnu misiju“ kako bi „doprinela stabilnosti u pograničnim oblastima Jermenije, izgradila poverenje i ljudsku bezbednost u područjima pogođenim sukobima“ i podržala proces normalizacije odnosa između dva suseda.
U misiji bi učestvovalo oko 100 pripadnika civilnog osoblja, uključujući 50 „nenaoružanih posmatrača“, saopštila je EU. Prema Briselu, misija, koju je u januaru prvi najavio visoki diplomata bloka Žozep Borel, uspostavljena je na zahtev Jerevana.
Moskva insistira da samo trilateralni sporazumi koje su postigli Rusija, Jermenija i Azerbejdžan mogu poslužiti kao osnova za normalizaciju situacije u regionu. Sporazumi uključuju razgraničenje granica dva suseda, otvaranje transportnih ruta i uspostavljanje kontakata između civilnih grupa, zakonodavaca i verskih vođa iz dve zemlje. Rusija je spremna da doprinese ovom procesu, dodalo je ministarstvo.
Jermenija i Azerbejdžan imaju decenijama star spor oko regiona Nagorno-Karabaha, dela Azerbejdžana sa pretežno etničkim jermenskim stanovništvom koje polaže pravo na nezavisnost od Bakua. 2020. godine, dve nacije su vodile 44-dnevni rat, koji je okončan primirjem uz posredovanje Rusije.
U septembru 2022. godine, tenzije na granici između dva suseda ponovo su se rasplamsale, što je dovelo do niza graničnih okršaja koji su navodno odneli živote desetina vojnika sa obe strane.
