Ukupna količina mikroplastike deponovane na dnu okeana se utrostručila u poslednje dve decenije sa progresijom koja odgovara vrsti i obimu potrošnje plastičnih proizvoda u društvu.
Ovo je glavni zaključak studije koju su razvili Institut za nauku o životnoj sredini i tehnologiju Universitat Autonoma de Barcelona (ICTA-UAB) i Odeljenje za izgrađeno okruženje Univerziteta Alborg (AAU-BUILD), koja pruža prvu visoko- rezolucija rekonstrukcije zagađenja mikroplastikom iz sedimenata dobijenih u severozapadnom Sredozemnom moru.
Uprkos tome što se morsko dno smatra konačnim sudoperom za mikroplastiku koja pluta na površini mora, istorijska evolucija ovog izvora zagađenja u odjeljku sedimenta, a posebno stopa sekvestracije i zakopavanja manje mikroplastike na dnu okeana, nije poznata.
Ova nova studija, objavljena u časopisu Environmental Science and Technologi, pokazuje da se mikroplastika zadržava nepromenjena u morskim sedimentima i da mikroplastična masa sekvestrirana u morskom dnu oponaša globalnu proizvodnju plastike od 1965. do 2016.
„Konkretno, rezultati pokazuju da se od 2000. godine količina plastičnih čestica taloženih na morskom dnu utrostručila i da, daleko od smanjenja, akumulacija nije prestala da raste oponašajući proizvodnju i globalnu upotrebu ovih materijala“, objašnjava ICTA-UAB. istraživač Laura Simon-Sančez.
Istraživači objašnjavaju da su analizirani sedimenti ostali nepromenjeni na morskom dnu otkako su deponovani pre decenija. „Ovo nam je omogućilo da vidimo kako se od osamdesetih godina prošlog veka, a posebno u poslednje dve decenije, povećala akumulacija čestica polietilena i polipropilena iz ambalaže, flaša i folija za hranu, kao i poliestera iz sintetičkih vlakana u odevnim tkaninama. objašnjava Michael Grelaud, istraživač ICTA-UAB.
Količina ove tri vrste čestica dostiže 1,5 mg po kilogramu sakupljenog sedimenta, pri čemu je najzastupljeniji polipropilen, zatim polietilen i poliester. Uprkos kampanjama podizanja svesti o potrebi smanjenja plastike za jednokratnu upotrebu, podaci iz godišnjih evidencija o morskom sedimentu pokazuju da smo još daleko od toga da to postignemo. Politike na globalnom nivou u ovom pogledu mogle bi doprinijeti poboljšanju ovog ozbiljnog problema.
Iako je manja mikroplastika veoma rasprostranjena u životnoj sredini, ograničenja u analitičkim metodama imaju ograničene čvrste dokaze o nivoima male mikroplastike u prethodnim studijama koje su ciljale na morski sediment. U ovoj studiji oni su bili okarakterisani primenom najsavremenijeg imidžinga za kvantifikaciju čestica veličine do 11 µm.
Istražen je status degradacije zakopanih čestica i ustanovljeno je da, kada su zarobljene u morskom dnu, one više ne degradiraju, bilo zbog nedostatka erozije, kiseonika ili svetlosti. „Proces fragmentacije se odvija uglavnom u sedimentima plaža, na površini mora ili u vodenom stubu. Jednom taložena, degradacija je minimalna, tako da plastika iz 1960-ih ostaje na morskom dnu, ostavljajući tamo trag ljudskog zagađenja“, kaže Patrizia Ziveri, ICREA profesor na ICTA-UAB.
Istraženo jezgro sedimenta prikupljeno je u novembru 2019. na okeanografskom brodu Sarmiento de Gamboa, u ekspediciji koja je išla od Barselone do obale delte reke Ebro, u Taragoni, u Španiji. Istraživačka grupa je odabrala zapadno Sredozemno more kao područje istraživanja, posebno deltu Ebra, jer su rijeke prepoznate kao žarišta za nekoliko zagađivača, uključujući mikroplastiku. Pored toga, priliv sedimenta iz reke Ebro obezbeđuje veće stope sedimentacije nego u otvorenom okeanu.
