Čestice otkrivene u tkivu 11 od 13 pacijenata koji su podvrgnuti operaciji, a najčešće su polipropilen i PET.
Prvi put je otkriveno zagađenje mikroplastikom duboko u plućima živih ljudi. Čestice su nađene u skoro svim analiziranim uzorcima.
Naučnici su rekli da je zagađenje mikroplastikom sada sveprisutno širom planete, zbog čega je izloženost ljudi neizbežna i što znači da „postoji sve veća zabrinutost u vezi sa opasnostima“ po zdravlje.
Uzeti su uzorci iz tkiva uklonjenog od 13 pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji, a mikroplastika je pronađena u 11 slučajeva. Najčešće čestice su polipropilen, koji se koristi u plastičnoj ambalaži i cevima, i PET, koji se koristi u flašama. Dve prethodne studije su otkrile mikroplastiku u sličnom broju slučajeva u plućnom tkivu uzetom tokom obdukcija.
Ljudi su već znali da udišu sitne čestice, kao i da ih konzumiraju hranom i vodom. Poznato je da su radnici izloženi visokim nivoima mikroplastike takođe razvili bolest.
Mikroplastika je prvi put otkrivena u ljudskoj krvi u martu, što pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima. Uticaj na zdravlje je još nepoznat. Ali istraživači su zabrinuti jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a već je poznato da čestice zagađenja vazduha ulaze u telo i izazivaju milione ranih smrti godišnje.
„Nismo očekivali da ćemo pronaći najveći broj čestica u donjim delovima pluća ili čestica veličine koje smo pronašli“, rekla je Laura Sadofski sa medicinske škole Hal Jork u Velikoj Britaniji, viši autor studije. „To je iznenađujuće jer su disajni putevi manji u donjim delovima pluća i očekivali bismo da će čestice ovih veličina biti filtrirane ili zarobljene pre nego što dođu ovako duboko.“
„Ovi podaci pružaju važan napredak u oblasti zagađenja vazduha, mikroplastike i zdravlja ljudi“, rekla je ona. Informacije bi se mogle koristiti za stvaranje realnih uslova za laboratorijske eksperimente za određivanje uticaja na zdravlje.
Istraživanje, koje je časopis Science of the Total Environment prihvatio za objavljivanje, koristilo je uzorke zdravog plućnog tkiva pored meta operacije. Analizirao je čestice veličine do 0,003 mm i koristio spektroskopiju da identifikuje vrstu plastike. Takođe je koristio kontrolne uzorke da bi se utvrdio nivo pozadinske kontaminacije.
Studija iz 2021. u Brazilu o uzorcima autopsije otkrila je mikroplastiku kod 13 od 20 analiziranih ljudi, čija je prosečna starost bila viša od onih koje je procenila studija Sadofskog. Polietilen, koji se koristi u plastičnim kesama, bio je jedna od najčešćih čestica. Istraživači su zaključili: „Štetni zdravstveni ishodi mogu biti povezani sa… ovim zagađivačima u respiratornom sistemu nakon udisanja.
Američka studija pacijenata sa karcinomom pluća iz 1998. godine pronašla je plastična i biljna vlakna (kao što je pamuk) u više od 100 uzoraka. U kancerogenom tkivu, 97% uzoraka je sadržalo vlakna, a u nekanceroznim uzorcima, 83% je bilo kontaminirano.
Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika zagađuje celu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. Mikroplastika je pronađena u placentama trudnica, a kod trudnih pacova brzo prolazi kroz pluća u srca, mozak i druge organe fetusa.
Nedavni pregled procenjuje rizik od raka i zaključuje: „Detaljnija istraživanja o tome kako mikro- i nanoplastika utiče na strukture i procese ljudskog tela, i da li i kako mogu da transformišu ćelije i indukuju karcinogenezu, hitno su potrebna, posebno u svetlu eksponencijalno povećanje proizvodnje plastike.”
