Pravne klinike u zajednici, pomoćne pravne službe, socijalni radnici i drugi koji pomažu onima koji ne mogu lako da pristupe pravnoj pomoći, samo su nekoliko načina da se smanji jaz u pristupu pravdi koji preovladava širom sveta, kaže pravni stručnjak sa Univerziteta Jork profesor Trevor Farou, koautor novog međunarodnog izveštaja.
Izveštaj, Istraživanje usluga zasnovanih na zajednici, troškova i koristi za pravdu usmerenu na ljude, predstavlja pregled nedavnih studija koje su sproveli istraživači u Keniji, Sijera Leoneu, Južnoj Africi i Kanadi, kako bi razumeli koliko efikasni sistemi podrške na lokalnom nivou ublažavaju, ako ne i eliminisanje, barijere ka pravdi.
Istraživanje je deo projekta istraživanja pravde u zajednici (CBJR). Kanadski forum o građanskoj pravdi (CFCJ), sa sedištem na Pravnom fakultetu Osgud Hol na Univerzitetu Jork, imao je vodeću ulogu u koordinaciji projekta.
Prema Farou, pomoćniku dekana za istraživanje u Osgoodeu, nedostupnost pravnih usluga je uobičajeno pitanje, bilo u Keniji, Sijera Leoneu, Južnoj Africi, Kanadi ili ostatku sveta. U stvari, Ujedinjene nacije su identifikovale pristup pravdi kao globalnu krizu koja – kroz svoje ciljeve održivog razvoja (SDG) – zahteva kolektivne napore i zajednička rešenja, nastavlja Farou.
Prema ranijim istraživanjima CFCJ-a, oko 50 odsto odraslih Kanađana će doživeti pravni problem u bilo kom trogodišnjem periodu. „Kao i u ostatku sveta, u Kanadi postoji kriza pristupa pravdi“, primećuje Farou, koji je i predsedavajući CFCJ-a. „Pravo i pravna pitanja su svuda, ali vrlo malo ljudi može sebi priuštiti pravnu pomoć.
Podrška na lokalnom nivou može pomoći da se ova situacija promeni na bolje, kaže viši naučni saradnik CFCJ Ab Currie, koji je takođe koautor izveštaja.
„Dobijanje pristupa obučenim socijalnim radnicima u skloništima, pomoćnim radnicima u društvenim centrima, pomoćnim advokatima, verskim savetnicima i mnogim drugima koji rade i komuniciraju sa ljudima tamo gde i kada im je pomoć najpotrebnija, primarni su ciljevi i prednosti pravde u zajednici “, objašnjava Farou. „Osnovna ideja je da se pronađu načini za dobijanje pravnih usluga i pomoći u vezi sa zakonom za ljude u mestima u kojima žive i rade, i da se identifikuju — i u idealnom slučaju izbegnu — pravni problemi ili da se pomogne u njihovom rešavanju pre nego što se pogoršaju.“
„Generalno gledano, postoji korist od postojanja ovih usluga u zajednici, a nedavna istraživanja pokazuju da je analiza troškova i koristi pozitivna za ove usluge pravosuđa u zajednici“, dodaje on. „Postoje i nefinansijske koristi od poverenja, pristupa i svesti kada je u pitanju podrška lokalne pomoći lokalnim zajednicama.
Južnoafrička istraživačica Busivana Vine Martins, iz Centra za pravdu zajednice, slaže se sa tim. „Pošto su pomoćni radnici bliski zajednici, razumeju svoje probleme i socio-ekonomske uslove“, kaže ona. „Oni dele isti geografski prostor i kulturu i mogu da pregovaraju o pluralnim pravnim sistemima i da odrede kako da pređu formalno pravo i tradicionalno afričko običajno pravo.
„Ljudi koji rade u osnovnim pravosudnim strukturama, posebno pomoćni pravnici u zajednici, u stanju su da prevedu težak pravni i birokratski jezik u okvire koje lokalni ljudi mogu razumeti i pomoći im da reše svoja pitanja pravosuđa“, dodaje ona.
Farou se slaže da je upravljanje problemima unutar zajednice i uz pomoć članova zajednice često jednostavnije, brže i omogućava da vrednosti i interesi zajednice budu prisutni u procesu. „Inicijative za pravdu u zajednici mogu pružiti uzbudljive mogućnosti za inovativno i inkluzivno rešavanje problema koje omogućava važne opcije i strategije pravde“, napominje on.
Da bi se pomogla u rešavanju krize pristupa pravdi, zaključuje Farou, „pravda zasnovana na zajednici pruža značajne i uzbudljive mogućnosti za značajnu pomoć — pored brojnih drugih opcija i procesa, uključujući jake pravne institucije“.
Sa dodatkom pristupa pravdi u SDG Ujedinjenih nacija, pozivanje svih nacija da rade na ravnopravnom pristupu do 2030. je značajan potez i pokretač akcije, navodi se u izveštaju.
