Medicinske sestre, zdravstveni tehničari i radnici za podršku u zdravstvu suočavaju se sa većim rizikom od samoubistva nego opšta populacija SAD, pokazuje alarmantna nova studija.
Istraživači su istakli da ovi radnici moraju da obavljaju stresne zadatke dok se brinu o bolesnim pacijentima i upravljaju teškim radnim opterećenjem, sa malo kontrole nad ishodima pacijenata.
I ne samo to, već se „uloge zdravstvenih radnika u odnosima često okarakterišu kao da imaju neku vrstu visokog postignuća i perfekcionističke ili kompulzivne osobine ličnosti koje ih mogu učiniti preterano posvećenim svom poslu i imati problema sa slobodom“, kaže prva studija. autor dr Mark Olfson, profesor na Odseku za psihijatriju Univerziteta Kolumbija. „A sve ovo može doprineti lošoj samopomoći i odložiti ih da prepoznaju potrebu za pomoći. Postoji i mnogo stigme koja se nastavlja samo oko zaštite mentalnog zdravlja.“
Studija, objavljena 26. septembra u časopisu Američkog medicinskog udruženja, posmatrala je nacionalno reprezentativnu grupu od više od 1,8 miliona odraslih osoba starosti 26 i više godina u podacima koji su obuhvatali period od 2008. do 2019. godine.
Zdravstveni radnici su podeljeni u šest grupa – lekari, registrovane medicinske sestre, drugi lekari koji dijagnostikuju ili leče zdravstvenu negu, zdravstveni tehničari, radnici za podršku u zdravstvu i socijalni/bihejvioralni zdravstveni radnici – i upoređivali su ih sa radnicima koji nisu u zdravstvu.
Analiza podataka pokazala je da su zdravstveni radnici, medicinske sestre i zdravstveni tehničari češće umirali od samoubistva nego nezdravstveni radnici. U međuvremenu, stope samoubistava lekara bile su otprilike iste kao i u opštoj populaciji, sa godišnjim standardizovanim stopama samoubistava od 13 na svakih 100.000 ljudi. Izveštaj je takođe otkrio da je zdravstveni rad snažnije povezan sa rizikom od samoubistva među radnicama.
U prethodnim istraživanjima, Olfson je takođe otkrio da su registrovane medicinske sestre, socijalni radnici i drugi bihejvioralni zdravstveni radnici u značajno većem riziku od smrti od predoziranja drogom u poređenju sa radnicima koji nisu u zdravstvu.
Prethodne studije su ispitivale mentalno zdravlje među lekarima, ali ova nova studija je primetila da se malo zna o mentalnom zdravlju otprilike 95% preostalih radnika u zdravstvenoj industriji.
Studija takođe ne uključuje podatke o pandemiji, koja je izazvala povišen nivo stresa i sagorevanja kod zdravstvenih radnika.
Maier Bellehsen, osnivački direktor Centra za traumatski stres, otpornost i oporavak i Feinberg odeljenja Ujedinjenog bihejvioralnog zdravstvenog centra za vojne veterane i njihove porodice, oba u Northvell Health-u u Njujorku, rekao je da se menja sistem zdravstvene zaštite radi bolje podrške radnicima bio bi težak zadatak.
„Postoje brojni nivoi promena koje treba da se dese, od direktnog rešavanja pristupa i stigme u vezi sa mentalnim zdravljem do stvaranja okruženja koje ima dovoljno resursa i podrške, sa manjim naglaskom na zahteve za produktivnošću“, rekao je Belehsen, koji nije bio uključen u studiju. .
Pored toga, „veći naglasak na osnaživanju zdravstvenih radnika da budu u stanju da pruže kliničku negu koju žele, na način za koji smatraju da takođe poštuje njihovu sposobnost autonomije“, rekao je on.
Što se tiče onoga što voljeni zdravstveni radnici mogu da urade, Belehsen je rekla da je važno „obratiti pažnju na promene u emocijama, ponašanju i raspoloženju voljenih osoba i ne shvatati to olako ako sumnjate da neko ima promenu u mentalnom stanju zdravlje .
„Pobrinite se da se obratite i postavite pitanja o tome kako je nekoj osobi, uključujući i zadovoljstvo da direktno pitate da li neko razmišlja o samoubistvu“, dodao je on. „Ako je tako, povežite ih sa resursima koji mogu pomoći.“
