Nijedna poslastičarnica ne simboliše praznike kao medenjaci. Dok većina nas povezuje medenjake sa jestivim kućicama i začinjenim veknama hleba nalik na kolače, on se takođe sve više pojavljuje kao aroma u novim pićima i božićnim koktelima.
Medenjak se može smatrati za uživanje ako uzimate u obzir samo sadržaj kalorija. Ali Božić je, a uživanje u nekoj poslastici može biti zabavan i zdrav deo života – posebno kada ovaj klasični biskvit sadrži mnogo hranljivih sastojaka koji mogu biti od koristi za vaše zdravlje.
Veruje se da je medenjak nastao u svom najranijem obliku u staroj Grčkoj 2400. godine pre nove ere. Iznenađujuće, ovaj recept uopšte nije sadržavao đumbir – i zapravo je bio kolač od meda.
Ali verzija medenjaka koju danas poznajemo i volimo nije počela da se oblikuje sve do 11. veka kada su se krstaši vratili sa svojih putovanja po Bliskom istoku sa đumbirom u ruci. Đumbir je prvi put kultivisan u drevnoj Kini, gde se obično koristio kao medicinski tretman.
To je dovelo do toga da kuvari plemstva u Evropi počnu da eksperimentišu sa đumbirom u kuvanju. Kako su đumbir i drugi začini postali pristupačniji masama sredinom 1600-ih, medenjak je postao popularan.
Prvobitni izraz „medenjak“ odnosio se na konzervirani đumbir, koji je prerastao u konfekciju napravljenu od meda i začina. Kasnije se ovaj izraz koristio za označavanje francuskog poslastičarstva pain d’epices (hleb sa začinom) i nemački Lebkuchen ili Pfefferkuchen (paprika ili kolač od bibera).
Međutim, veruje se da je kućica od medenjaka, koja je danas glavni deo modernih božićnih tradicija, izmišljena u Nemačkoj iz 18. veka, zahvaljujući bajci Henzel i Gretel braće Grim. Praksa se zatim proširila na Englesku u nekom trenutku tokom 19. veka.
Kraljica Elizabeta I je zaslužna za stvaranje prvih medenjaka. Obradovala bi dostojanstvenike u gostima sa figurama od medenjaka ispečenim po njihovom liku.
Uprkos svom drevnom poreklu, pečenje medenjaka tokom praznične sezone ostaje slavna tradicija u mnogim delovima sveta.
Na primer, u Švedskoj je projektovanje i izgradnja kućica od medenjaka tradicionalno tokom božićne sezone i simbolizuje praznično raspoloženje, porodično povezivanje i švedsko nasleđe.
Bergen, u Norveškoj, kaže se da ima najveći grad od medenjaka na svetu. Svake godine od 1991. godine, lokalna preduzeća i hiljade volontera pomažu da se napravi „pepperkakebien“ (grad od medenjaka).
Poljska je takođe poznata po svojim kolačićima od medenjaka — toliko poznati da čak imaju i muzej medenjaka. Ovi keksi dolaze u različitim oblicima i varijantama i predstavljaju tradiciju u gradu Torunju od 14. veka.
Nekoliko gradova i sela u Velikoj Britaniji povezano je sa medenjacima — uključujući Gasmir, Vitbi, Preston i Ormskirk.
Medenjak je bio neverovatno popularan na severu Engleske zahvaljujući damama od medenjaka iz Ormskirka, koje su počele da ga prave još 1732. U stvari, bio je toliko popularan da je kralj Edvard VII imao kraljevski voz da stane u Ormskirk na putu za Balmoral za zalihe medenjaka.
U medenicima se uživa u mnogim zemljama. Ali dok svako mesto može imati svoje viđenje poslastice, jedina stvar koja ostaje dosledna su začini koje uključuju – ključni sastojak je đumbir.
Đumbir ima dugu istoriju upotrebe u različitim oblicima tradicionalne i alternativne medicine. Istraživanja pokazuju da može pomoći u varenju, smanjiti mučninu i pomoći u borbi protiv obične prehlade i gripa.
Takođe se veruje da đumbir može podržati kontrolu težine, pomoći u upravljanju artritisom i takođe može ublažiti menstrualne simptome.
Melasa je još jedan sastojak koji se ponekad nalazi u medenjacima. Pravi se rafiniranjem soka od šećerne trske ili šećerne repe. Melasa je prirodno bogata antioksidansima, gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, kalijumom, fosforom i vitaminom B6. Svi ovi važni vitamini i minerali mogu pomoći u ublažavanju zatvora, lečenju anemije i podržavanju zdravlja kostiju i kose.
Cimet je još jedan ključni sastojak medenjaka. To je posebno svestran začin sa značajnim zdravstvenim prednostima. Ima antimikrobna svojstva i takođe je bogat antioksidansima — prirodnim molekulima koji mogu pomoći u zaštiti od bolesti kao što je dijabetes tipa 2. Cimet takođe može pomoći u smanjenju upale i može biti koristan sastojak protiv starenja kože.
Istraživanja su takođe pokazala da može poboljšati higijenu zuba, smanjiti holesterol i sniziti krvni pritisak.
Slično tome, muškatni oraščić — još jedan uobičajeni sastojak medenjaka — povezan je sa smanjenom upalom i može biti od koristi za zdravlje srca.
Iako, naravno, medenjak sadrži i sastojke koji nisu dobri za vaše zdravlje ako ih jedete previše (kao što je šećer), barem ćete se osećati manje krivim ako se upustite u medenjak ove praznične sezone kao sadrži neke korisne sastojke.
Ali za one koji osećaju da treba da paze na ishranu, postoje načini na koje možete da učinite medenjake zdravijim.
Na primer, koristite bademovo brašno umesto običnog brašna. Ovo daje podsticaj proteinima, što može učiniti da se osećate sito i pomoći da prestanete da jedete. Bademovo brašno je takođe odlična opcija bez glutena.
Takođe možete zameniti puter kokosovim ili maslinovim uljem, što može imati manji efekat na nivo holesterola u poređenju sa puterom.
Dodavanje orašastih plodova, semenki i suvog grožđa za ukrašavanje takođe može biti jednostavan način za dodavanje hranljivih materija (kao što su vitamin E, magnezijum i selen) i vlakana.