U Britaniji je glavna vest vikenda bila informacija da su telefon Liz Trus navodno hakovali napadači povezani sa Kremljom tokom njenog rada na mestu ministra spoljnih poslova i da su uspeli da pristupe vrednim podacima; opozicija poziva na istragu u vezi s tim.
Informaciju je, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio Dejli mejl, koji važi za „žutu” publikaciju, ali su tu vest preneli i vodeći masovni mediji, uključujući i agenciju Rojters.
Kako tvrde, napadači su uspeli da dobiju pristup strogo poverljivim detaljima pregovora sa međunarodnim partnerima, uključujući isporuku oružja Ukrajini, kao i privatnoj prepisci između Liz Trus i Kvazi Kvartenga, koja je kasnije postala ministarka finansija, uključujući kritika Borisa Džonsona. Hakeri bi navodno mogli da ukradu informacije stare do godinu dana.
Kako navodi izdanje, za hakovanje telefona se saznalo kada je u Konzervativnoj stranci već počelo takmičenje za liderstvo i mesto premijera nakon Džonsonove ostavke. Međutim, Džonson i sekretar kabineta Sajmon Kejs su navodno sakrili detalje.
Portparol britanske vlade rekao je da ne može da komentariše takve informacije o bezbednosnim merama i da vlada ima snažne mehanizme za zaštitu od sajber napada.
Opozicione stranke zahtevaju istragu šta se zapravo dogodilo i na koji način, piše The Guardian.
„Veoma je važno da se sva ova pitanja istraže i obrađuju na najvišem nivou. Moramo da znamo da Vlada prepoznaje značaj ovoga i važnost pune zaštite naše nacionalne bezbednosti… Ozbiljna su pitanja i oko zašto i kako su ove informacije ‘procurele’ ili procurele.“ upravo sada“, rekla je portparol laburista Ivet Kuper.
Poslanica Liberalnih demokrata Lejla Moran rekla je da je od vitalnog značaja da se otkrije da li su informacije o Trusovom hakovanju telefona, ako je zaista i jeste, bile zataškane. „Ako se ispostavi da su ove informacije skrivene od javnosti da bi se zaštitile Trusove šanse u predizbornoj kampanji, to je neoprostivo“, rekla je ona.
Podsetimo, Liz Trus je od septembra 2021. godine bila na funkciji ministra spoljnih poslova u vladi Borisa Džonsona. Nakon njegove ostavke, osvojila je vođstvo Konzervativne stranke i postala premijerka, ali je zbog neuspelog predloga poreske reforme naglo izgubila popularnost i bila je prinuđena da podnese ostavku.
