Maslinovo ulje je globalni biznis vredan više milijardi evra i Manuel Roman je odlučan da stvori još veće tržište od svetog drevnog voća.
Roman je suosnivač ISANATUR-a, španske kompanije koja je izgradila rafineriju koja može da pretvori svaki deo masline u neku vrstu komercijalnog proizvoda.
Samo oko 25% masline koristi se za cenjeno ulje, a preostala pulpa, koštice i voda završavaju na deponijama ili se pretvaraju u đubrivo. Jame se mogu koristiti i za gorivo.
„Ono što je potrebno je tržište koje je spremno da koristi proizvode—masline u prahu, maslinovu vodu, seme masline“, rekao je Roman, bivši koordinator projekta finansiranog od strane EU koji razvija načine za pretvaranje celokupnog ostatka u komercijalnu robu.
Svetska godišnja proizvodnja maslinovog ulja iznosi oko 3 miliona tona, od čega je 2 miliona tona u Evropi. Svetsko tržište maslinovog ulja vredi skoro 13 milijardi evra, prema Fortune Business Insights.
Iako je maslinovo ulje milenijumima nazivano „tečnim zlatom” zbog mnogih zdravstvenih prednosti, ostatak je takođe pun dobrote.
Kompanije u Evropi razvijaju načine da iskoriste ovaj bogat izvor sastojaka kako bi se mogli koristiti u proizvodima za zdravlje i lepotu, dodacima ishrani i hrani za životinje.
„Hiljade tona prirodnih proizvoda se ne koriste i mi propuštamo priliku da jedemo ova zdrava jedinjenja“, rekao je Roman.
Bio je privremeni koordinator UP4HEALTH-a, koji je počeo sredinom 2020. i trebalo bi da se nastavi do kraja maja 2024. Projekat koji vodi iz Španije, najvećeg evropskog proizvođača maslinovog ulja, okuplja učesnike odlučne da okončaju otpad od maslina.
ISANATUR već prodaje prah napravljen od pulpe masline—koje je bogato gvožđem, proteinima i antioksidansima—za upotrebu u snack barovima i dodacima ishrani.
Ukupan potencijal je ogroman. Ostali proizvodi uključuju rastvorljiva vlakna za poboljšanje digestivnog zdravlja, napitke napravljene od maslinove vode i masti koje se mogu koristiti kao ovlaživači kože.
Iako UP4HEALTH uključuje nekoliko malih i srednjih prehrambenih i nutricionističkih preduzeća koja testiraju proizvode, želi da privuče velike multinacionalne kompanije koje bi mogle stvoriti dovoljnu potražnju za povećanje.
Jedna od glavnih prepreka pretvaranju biološkog otpada u nove proizvode je stvaranje potražnje i izgradnja lanaca snabdevanja kako bi se ona zadovoljila.
Listovi maslinovog drveta, koji se obično ostavljaju da trunu u gajevima ili spaljuju za energiju, takođe imaju značajan komercijalni potencijal.
Drugi projekat koji finansira EU, koordiniran iz Španije, OLEAF4VALUE, okupio je naučnike, multinacionalne kompanije i uzgajivače maslina da razviju upotrebu lišća u nizu proizvoda.
Listovi masline sadrže antioksidante, antiinflamatorna i antimikrobna sredstva, koji se, poput ostataka maslinovog ulja, mogu koristiti u dodacima ishrani, farmaceutskim proizvodima, kozmetičkim proizvodima i stočnoj hrani.
Trenutno, samo oko 0,2% zaostalih listova masline u svetu nalazi komercijalnu upotrebu, prema OLEAF4VALUE.
Projekat želi da poveća nivo na 15% uz pomoć Oleicola El Tejar, španske farmerske zadruge koja već upravlja ekvivalentnim procentom svetske ponude pulpe, koštica i listova maslina.
Projekat radi sa Mibelle Biochemistri Svitzerland, multinacionalnom kompanijom koja dizajnira sastojke za industriju lepote.
Ali se vrši prodor i na druga tržišta, uključujući hranu za životinje, rekao je Hoze Marija Pinila, koordinator OLEAF4VALUE.
Pinilla je menadžer projekta u Natac Grupi, koja proizvodi prirodne sastojke za dodatke ishrani, hranu za životinje i farmaceutske proizvode.
Natac radi sa norveškom Movi, najvećim svetskim proizvođačem uzgajanog lososa.
Dve kompanije su već uspešno testirale sastojke maslinove pulpe u hrani za ribe kako bi utvrdile da li štite lososa od bakterijskih infekcija. Dosadašnja ispitivanja – sprovedena na Institutu za istraživanje i tehnologiju poljoprivrede u Španiji – pokazala su da čine lososa otpornijim na takvu zarazu.
Sada, kao deo OLEAF4VALUE, Natac i Movi testiraju sastojke iz listova kako bi procenili da li mogu da zaštite ribu od virusnih infekcija.
Ispitivanja su u toku na Institutu za istraživanje mora u Bergenu u Norveškoj i trebalo bi da budu završena do kraja 2023. godine, navodi Pinilla.
Za prodor na tržište aditiva za stočnu hranu, ekonomska efikasnost je ključna.
„Ako želite da uđete na to tržište, morate biti veoma, veoma konkurentni u pogledu troškova“, rekao je Pinilla.
Da bi se generalno smanjili troškovi proizvodnje, projekat razvija novi način izvlačenja najveće vrednosti iz lišća.
Ovom tehnikom, poznatom kao „dinamička obrada“, svaka serija listova se obrađuje drugačije u skladu sa svojim hemijskim sadržajem. Istraživači OLEAF4VALUE kreiraju senzor koji analizira hemijski sastav svake serije.
Hemijski sadržaj listova zavisi od toga gde su rasli i kako su rukovani pre obrade. Sadržaj određuje najpogodnije proizvode za listove.
Na primer, listovi masline sadrže oleuropein, koji se koristi kao dodatak ishrani. Njegov sadržaj u listovima varira od 0,2% do 10%.
Trenutno se svi listovi obrađuju na isti način i za iste svrhe.
„Ali ako želim da proizvedem oleuropein veoma visoke čistoće, očigledno je mnogo lakše to uraditi sa listom visokog sadržaja na početku“, rekao je Pinilla.
Dinamičkom obradom za ekstrakciju ovog jedinjenja koriste se samo listovi masline sa visokim sadržajem oleuropeina. Ostatak se obrađuje za različite hemikalije.
Projekat takođe razvija tretmane za modifikovanje hemijskog sadržaja listova tako da sadrže veće koncentracije određenih hemikalija pre početka obrade.
Još uvek je potrebno mnogo istraživanja i za procese i za proizvode. Tada će izazov biti pronaći velike kupce.
Ali Pinilla je siguran u zasluge cele inicijative.
„U teoriji ne bismo mogli imati šta da bacimo“, rekao je. ‘Pokušavamo pristup bez otpada.’