Broj pojedinaca u Sjedinjenim Državama koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici bilo koje religije dramatično je porastao poslednjih godina, a „oni“ su sada veći od bilo koje pojedinačne verske grupe.
Prema Opštem društvenom istraživanju, verski nepovezani ljudi predstavljali su samo oko 5 procenata američke populacije 1970-ih. Ovaj procenat je počeo da raste 1990-ih i danas je oko 30 odsto.
Na prvi pogled, neki bi mogli pretpostaviti da to znači da je skoro 1 od 3 Amerikanca ateista, ali to je daleko od istine. Zaista, samo oko 4 procenta odraslih Amerikanaca identifikuje se kao ateista.
Kao sociolozi koji proučavaju religiju u SAD, želeli smo da saznamo više o jazu između ovih procenata i zašto se neki pojedinci identifikuju kao ateisti, a drugi nepovezani pojedinci ne.
Verski nepovezani su raznolika grupa. Neki i dalje posećuju bogosluženja, kažu da su bar donekle religiozni i izražavaju određeni nivo verovanja u Boga – iako imaju tendenciju da to čine manje od onih koji se identifikuju sa religijom.
Postoji čak i različitost u načinu na koji se verski nepovezani pojedinci identifikuju. Kada se u anketama pitaju o njihovoj religiji, nepovezani odgovori uključuju „agnostički“, „bez religije“, „ništa posebno“, „ništa“ i tako dalje.
Samo oko 17 procenata verski nepovezanih ljudi eksplicitno se identifikuje kao „ateisti“ u anketama. Uglavnom, ateisti aktivnije odbacuju religiju i religiozne koncepte od drugih religiozno nepovezanih pojedinaca.
Naše nedavno istraživanje ispituje dva pitanja u vezi sa ateizmom. Prvo, šta čini da se pojedinac više ili manje identifikuje kao ateista? Drugo, šta čini da neko vremenom usvoji ateistički pogled na svet?
Razmotrite prvo pitanje: ko će se verovatno identifikovati kao ateista. Da bismo odgovorili na to, takođe moramo razmisliti o tome šta ateizam uopšte znači.
Ne ističu sve verske tradicije verovanje u božanstvo. U kontekstu SAD, međutim, posebno u tradicijama kao što je hrišćanstvo, ateizam se često poistovećuje sa izjavom da neko ne veruje u Boga. Ipak, u jednoj od naših anketa otkrili smo da će među odraslima u SAD-u koji kažu „ne verujem u Boga“, samo polovina izabrati „ateistu“ kada ih pitaju o njihovom verskom identitetu.
Drugim rečima, odbacivanje vere u Boga nikako nije dovoljan uslov za identifikaciju kao ateiste. Pa zašto se neki pojedinci koji ne veruju u Boga identifikuju kao ateisti, a drugi ne?
Naša studija je otkrila da postoji niz drugih društvenih sila povezanih sa verovatnoćom da se pojedinac identifikuje kao ateista, iznad i izvan svog neverovanja u Boga – posebno stigme.
Mnogi Amerikanci gledaju na ateiste sa sumnjom i gađenjem. Posebno, neka istraživanja društvenih nauka u SAD uključuju pitanja o tome koliko ljudi imaju tolerancije prema ateistima, pored pitanja o toleranciji prema rasistima i komunistima.
Ova stigma znači da biti ateista dolazi sa potencijalnim društvenim troškovima, posebno u određenim zajednicama. Vidimo ovu dinamiku u našim podacima.
Politički konzervativci, na primer, imaju manje šanse da se identifikuju kao ateisti čak i ako ne veruju u Boga. Nešto manje od 39 procenata pojedinaca koji se identifikuju kao „ekstremno konzervativni“ koji kažu da ne veruju u Boga identifikuju se kao ateisti. Ovo se poredi sa 72 procenta pojedinaca koji se izjašnjavaju kao „ekstremno liberalni“ koji kažu da ne veruju u Boga.
Mi tvrdimo da je to verovatno funkcija sve većeg negativnog gledišta ateista u politički konzervativnim krugovima.
Izjava da neko ne veruje u Boga je, međutim, najjači prediktor identifikacije kao ateista. Ovo dovodi do našeg drugog istraživačkog pitanja: Koji faktori čine da neko izgubi veru tokom vremena?
U drugoj studiji zasnovanoj na anketi, iz različitog reprezentativnog uzorka od skoro 10.000 odraslih Amerikanaca, otkrili smo da je oko 6 procenata pojedinaca koji su izjavili da imaju neki nivo vere u Boga sa 16 godina prešli na „Ne verujem u Bog“ kao odrasla osoba.
Ko spada u ovu grupu nije slučajan.
Naša analiza otkriva, možda i ne iznenađuje, da što je jača vera pojedinca u Boga bila u 16. godini, manja je verovatnoća da će usvojiti ateistički pogled na svet kao odrasla osoba.
Na primer, manje od 2 procenta pojedinaca koji su kao tinejdžeri rekli da „znam da Bog zaista postoji i nisam sumnjao u to“ kasnije su usvojili ateistički pogled na svet. Ovo se poredi sa preko 20 odsto onih koji su rekli da „nisam znao da li postoji Bog i nisam verovao da postoji način da se to sazna“ kada su imali 16 godina.
Međutim, naša analiza otkriva da nekoliko drugih faktora čini da neko više ili manje usvoji ateistički pogled na svet.
Bez obzira na to koliko je bila jaka njihova tinejdžerska vera, na primer, Crnci, Azijati i Hispanoamerikanci su se ređe identifikovali kao ateisti nego belci.
Uz sve ostale jednake šanse, šanse pojedinaca u ovim grupama da usvoje ateistički pogled na svet bile su oko 50 do 75 procenata manje od šansi za bele pojedince. Delimično, ovo bi mogao biti proizvod grupa koje se već suočavaju sa stigmom vezanom za njihovu rasu ili etničku pripadnost jer su manje sposobne ili voljne da preuzmu dodatne društvene troškove ateista.
S druge strane, nalazimo da će odrasli sa većim prihodima – bez obzira na to koliko je njihovo verovanje bilo snažno sa 16 godina – skloniji zauzeti stav da ne veruju u Boga. Svako povećanje sa jednog nivoa prihoda na drugi na skali od 11 tačaka povećava šanse za usvajanje ateističkog pogleda na svet za oko 5 procenata.
Ovo bi moglo biti funkcija prihoda koji obezbeđuje tampon protiv bilo kakve stigme povezane sa ateističkim pogledom na svet. Imati veći prihod, na primer, može dati pojedincu resurse potrebne da izbegne društvene krugove i situacije u kojima se ateista može tretirati negativno.
Međutim, može postojati još jedno objašnjenje. Neki društveni naučnici sugerišu da i bogatstvo i vera mogu da obezbede egzistencijalnu sigurnost – uverenje da se ni u jednom trenutku nećete suočiti sa tragedijom – i stoga veći prihod smanjuje potrebu da se veruje u natprirodne sile na prvom mestu.
Ovakvi nalazi su snažan podsetnik da naša verovanja, ponašanja i identiteti nisu u potpunosti naši, već su često oblikovani situacijama i kulturama u kojima se nalazimo..
