Tokom kampanje i predsedničkog mandata bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, reč narcizam postala je popularna reč. A poslednjih godina ova reč je popularizovana na društvenim medijima iu štampi.
Kao rezultat toga, društveni mediji i druge onlajn platforme sada su pune uvida, saveta, priča i teorija životnih trenera, terapeuta, psihologa i samoproglašenih narcista o kretanju u odnosima sa narcisima ili upravljanju sopstvenim simptomima.
Termin „narcizam“ se obično koristi da opiše svakoga ko je egoističan i zaokupljen sobom. Neko ko ispoljava narcističke osobine može imati poremećaj ličnosti poznat kao narcistički poremećaj ličnosti.
Tokom protekle decenije, brzi razvoj sajtova društvenih mreža izazvao je duboke promene u načinu na koji ljudi komuniciraju i komuniciraju. Veb lokacije društvenih medija kao što su Facebook, TikTok i Instagram mogu se osećati kao dan narcisoidnog polja. Za nekoliko sekundi, neko može da deli sadržaj koji samopoboljšava – laskave slike, hvalisavne statuse i zavidne odmore – sa ogromnom publikom i odmah dobije povratne informacije u obliku „lajkova“ i pojačanih komentara pratilaca.
Kao licencirani par i porodični terapeut koji je specijalizovan za pitanja veza u vezi sa privrženošću, radio sam sa mnogim parovima sa jednim partnerom koji je u spektru narcisoidnog poremećaja ličnosti. Jedan od razloga zbog kojih je narcisoidni partner težak za lečenje je taj što su vešti u ubeđivanju partnera da su oni disfunkcionalni.
Dr Oto Kernberg, psihijatar specijalizovan za poremećaje ličnosti, pravi razliku između normalnog i patološkog narcizma koristeći okvir koji procenjuje sposobnost osobe da učestvuje u zadovoljavajućim romantičnim vezama.
Normalni narcizam se odnosi na dobro integrisan osećaj sebe koji je generalno za veće dobro, kao što je zdrav osećaj ponosa na sebe i svoja dostignuća. Patološki narcizam opisuje ekstremne fluktuacije između osećanja inferiornosti i neuspeha sa osećajem superiornosti i grandioznosti.
Svaka osoba ima malo normalnog narcizma u sebi. Ovo može biti u obliku samopouzdanja, pa čak i malog prava, dok i dalje pokazuje empatiju i emocije. Istraživanja pokazuju da se uloga zdravog narcizma javlja na subkliničkim nivoima u svakodnevnim populacijama i može pomoći motivaciji ljudi da se poboljšaju i napreduju u životu.
Ali kada težnja ka postignuću ili dobiti uključuje preteranu želju za pažnjom i odobravanjem i ogroman, grandiozan osećaj sebe, to više nije u domenu zdravog narcizma.
Patološki narcis sve ostale vidi kao produžetak sebe. Oni u životu narcisa, posebno u njihovom užem krugu, uvek moraju da pokažu savršenstvo jer doprinose sopstvenoj slici o sebi. Kao i mnogi poremećaji ličnosti, narcizam se manifestuje u intimnim odnosima kroz ciklus idealizacije i devalvacije, stvarajući koncept takozvane toksične veze.
Narcis bira svoje partnere na osnovu toga da li partner potvrđuje njihov grandiozni osećaj sebe. A pošto je ta afirmacija ključni pokretač narcisoidne veze, oni generalno nisu zainteresovani da nauče mnogo o drugoj osobi.
Stvari koje privlače narciste nisu lične karakteristike druge osobe ili čak veza koja dolazi iz veze. Ako osoba ima ugledan status u njihovim očima i smatra da je osoba privlačna, obično je spremna da brzo napreduje u vezi. Nažalost, pošto je narcisoidno istinsko interesovanje za drugu osobu tipično površno, narcis često gubi interesovanje za vezu jednako iznenada kao što je i započeo.
Narcisoidno zlostavljanje je oblik ekstremnog psihičkog i emocionalnog zlostavljanja obeležen manipulativnom komunikacijom i namernom obmanom radi eksploatacije od strane osobe koja ispunjava kriterijume za patološki narcizam.
Narcisoidno zlostavljanje može biti podmuklo i teško ga je prepoznati. Pošto znaci narcisoidnog zlostavljanja nisu uvek očigledni, važno je da ih imenujete i prepoznate.
Gaslighting: Narcis koristi strategiju manipulacije poznatu kao gaslighting da bi žrtva posumnjala u svoju sposobnost da donese odluku ili preduzme akciju. Ljudi koriste ovu tehniku da zadrže kontrolu nad osećajem stvarnosti druge osobe. Kada dođe do gaslightinga, žrtve se osećaju sumnjičavo i nesigurno, a neke čak imaju i poteškoća da prepoznaju da su pod uticajem gasa. U nekim odnosima razvija se ko-zavisnost između narcisa i žrtve u kojoj žrtva prihvata narcisoidnu poziciju autoriteta.
Mentalitet žrtve: Ovaj način razmišljanja, koji je uobičajen za one sa narcističkim poremećajem ličnosti, implicira da svako narcisoidu nešto duguje. U svom kliničkom iskustvu, često sam bio svedok kako narcis stvara lažnu priču o tome kako nisu dobili ono što je trebalo da dobiju u životu jer su im drugi naneli nepravdu. Ova priča im omogućava da se osećaju da imaju pravo na ljutnju i ogorčenost prema bilo kome, posebno prema ljudima koje smatraju uspešnim.
Ciklus idealizacije i devalvacije: Narcisi formiraju polarizovana uverenja o sebi i drugima, što znači da njihovo mišljenje o sebi i drugima može biti izuzetno pozitivno ili nerealno negativno.
Tokom faze idealizacije, narcis stvara osećaj neraskidive veze sa žrtvom. Bez obzira o kojoj vrsti veze se radi – da li je romantična, profesionalna ili porodična – ona se odvija brzo i ima intenzivan kvalitet.
U nekom trenutku, partner narcisa će ih na neki način razočarati, obično ne namerno. Kao odgovor, narcis će kritikovati svaki potez, donositi prebrzo zaključke i dramatično reagovati na ova uočena razočaranja. Narcis će početi da vidi svog partnera kao nedostatku i optužiće ga da nije savršen partner kakav je trebalo da bude. Ovu fazu karakteriše verbalno i fizičko zlostavljanje, ponižavanje, maltretiranje i blaćenje.
Osećaj praznine: Prema Kernbergu, gore pomenutom psihijatru, nesposobnost narcisa da razviju ispunjene i trajne veze rezultira hronično praznim unutrašnjim svetom.
Pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često će se „probuditi“ u dobi od 40, 50 ili 60 godina sa očajničkim osećajem gubitka. Narcis se često bori sa osećanjem praznine koje proizilazi iz oslanjanja na lažni grandiozni osećaj sebe koji ih sprečava da budu ranjivi. Zauzvrat, oni projektuju svoja osećanja praznine na partnera u vezi. Mnogi od ovih pacijenata pate od gubitka identiteta i osećaja bespomoćnosti i osećaju se otuđenim od sveta.
Pošto narcis često razvija kontrolne i manipulativne odnose sa partnerovim prijateljima i porodicom, žrtva se može osećati nevoljno da se osloni na svoj intimni krug za podršku. Pronalaženje terapeuta koji je specijalizovan za oporavak od narcisoidnog zlostavljanja je prvi korak za početak procesa izlečenja.
Imao sam mnogo pacijenata koji su mi rekli da njihovi terapeuti nisu upoznati sa terminom „patološki narcizam“. Ako nisu, predlažem da, ako je moguće, ovi pacijenti pronađu terapeute koji su specijalizovani za emocionalno fokusiranu terapiju ili terapiju usmerenu na transfer. Ove terapije pomažu da se identifikuju destruktivni obrasci komunikacije koji nastaju tokom terapijske sesije, umesto da se fokusiraju samo na interakcije koje nastaju van terapije.
Iz moje perspektive, veze sa narcisoidnim partnerom su neke od najtežih za lečenje. Narcisoidni partneri često nisu voljni da učestvuju u terapiji jer neće priznati da im je potrebna pomoć i teško im je sarađivati sa terapeutom. Efikasna terapija parova je retka, ali nije nemoguća i može se desiti samo kada narcisoidni partner prizna da su njihova očekivanja nerazumna i destruktivna.