Maldivi da se bore sa porastom nivoa mora izgradnjom ostrva-tvrđava

Maldivi da se bore sa porastom nivoa mora izgradnjom ostrva-tvrđava

Povećanje nivoa mora preti da preplavi Maldive, a arhipelag Indijskog okeana je već ostao bez vode za piće, ali novi predsednik kaže da je odustao od planova za preseljenje građana.

Umesto toga, predsednik Mohamed Muicu obećava da će nižinska nacija pobediti talase ambicioznom melioracijom zemljišta i izgradnjom viših ostrva – međutim, politike za koje upozoravaju grupe za zaštitu životne sredine i prava mogu čak da pogoršaju rizik od poplava.

Ova luksuzna destinacija za odmor je poznata po svojim belim peščanim plažama, tirkiznim lagunama i ogromnim koralnim grebenima, ali lanac od 1.192 mala ostrva nalazi se na prvoj liniji klimatske krize i bori se za opstanak.

Bivši predsednik Mohamed Našid započeo je svoju administraciju pre 15 godina upozoravajući građane da bi mogli da postanu prve ekološke izbeglice na svetu kojima je potrebno preseljenje u drugu zemlju.

Želeo je da Maldivi počnu da štede za kupovinu zemlje u susednoj Indiji, Šri Lanki ili čak daleko u Australiji.

Ali Muizzu (45), dok je tražio 500 miliona dolara stranih sredstava za zaštitu ranjivih obala, rekao je da njegovi građani neće napustiti svoju domovinu.

„Ako treba da povećamo površinu za život ili drugu privrednu aktivnost, možemo to da uradimo“, rekao je Muicu za AFP, govoreći iz prestonice Male, koja je opasana betonskim morskim zidovima.

„Samodovoljni smo da se brinemo o sebi“.

Mala nacija Tuvalu ovog meseca potpisala je sporazum kojim će građanima dati pravo da žive u Australiji kada se njihova pacifička domovina izgubi ispod mora.

Ali Muizzu je rekao da Maldivi neće ići tim putem.

„Mogu kategorično da kažem da definitivno ne moramo da kupujemo zemlju, pa čak ni da iznajmljujemo zemlju od bilo koje zemlje“, rekao je Muicu.

Morski zidovi će obezbediti da rizična područja mogu biti „kategorisana kao bezbedno ostrvo“, rekao je on.

Ali 80 procenata Maldiva je manje od metar (tri stope) iznad nivoa mora.

I dok zidovi nalik tvrđavama koji okružuju tesno zbijena naselja mogu da zadrže talase, sudbina ostrva na plaži na koja turisti dolaze je neizvesna.

Turizam čini skoro jednu trećinu privrede, prema podacima Svetske banke.

Nasheedov prethodnik, Maumoon Abdul Gaioom, bio je prvi koji je zazvonio na uzbunu moguće „smrti nacije“, upozorivši Ujedinjene nacije 1985. godine na prijetnju koju predstavlja porast nivoa mora povezanu sa klimatskim promjenama.

Međuvladin panel UN-a za klimatske promene (IPCC) upozorio je 2007. da će porast od 18 do 59 centimetara (7,2 do 23,2 inča) učiniti Maldive praktično nenastanjivim do kraja veka.

Svetla upozorenja već trepću crveno.

Gajumov strah da će njegova zemlja ostati bez vode za piće već se ostvario, jer sve veći nivo soli ulazi u zemlju, kvareći vodu za piće.

„Svako ostrvo na Maldivima je ostalo bez sveže vode“, rekla je Šona Aminat, 38, ministarka životne sredine do prošle nedelje, kada je Muizuova vlada preuzela vlast.

Skoro svih od 187 naseljenih ostrva u arhipelagu zavise od skupih postrojenja za desalinizaciju, rekla je ona za AFP.

„Pronalaženje načina kako da zaštitimo naša ostrva bio je veliki deo toga kako pokušavamo da se prilagodimo ovim promenama“, rekao je Aminath.

Glavni grad Male, gde je trećina od 380.000 stanovnika zemlje stisnuta na malom ostrvu, „jedan je od najgušće naseljenih delova zemlje na svetu“ sa 65.700 ljudi po kvadratnom kilometru, prema ministarstvu životne sredine.

Džinovski morski zid već okružuje grad, ali Muizzu je rekao da postoji potencijal za širenje na drugom mestu.

Projekti melioracije su već povećali kopnenu masu zemlje za oko 10 procenata u poslednje četiri decenije, koristeći pesak koji se pumpa na potopljene koralne platforme, ukupne površine 30 kvadratnih kilometara (11 kvadratnih milja).

Muizzu, britanski inženjer građevinarstva i bivši ministar građevinarstva sedam godina, odigrao je ključnu ulogu u tome, nadgledajući širenje veštačkog ostrva Hulhumale.

Povezan sa glavnim gradom mostom od 1,4 kilometra koji su izgradili Kinezi, sa kulama koje se uzdižu visoko iznad plavog mora, Hulhumale je dvostruko veći od područja Malea, dom za oko 100.000 ljudi.

Ali grupe za zaštitu životne sredine i prava upozoravaju da, iako je rekultivacija potrebna, ona se mora obaviti pažljivo.

U nedavnom izveštaju, Human Rights Vatch (HRV) optužio je vlasti da nisu sprovele sopstvene propise o zaštiti životne sredine, rekavši da se sa projektima rekultivacije „često žuri“ i da im nedostaje odgovarajuća politika ublažavanja.

Naveden je primer aerodroma na Kulhudhuffushi, gde je „zakopano“ 70 odsto ostrvskih mangrova, a zavisio je i projekat rekultivacije u Adduu koji je oštetio koraljne grebene.

„Vlada Maldiva je ignorisala ili podrila zakone o zaštiti životne sredine, povećavajući rizik od poplava i druge štete za ostrvske zajednice“, rekao je HRV.

Ahmed Fizal, koji je na čelu grupe za kampanju za zaštitu životne sredine Marine Journal Maldives (MJM), rekao je da se plaši da političari i biznismeni vide plitke lagune kao potencijalna mesta za melioraciju za brzi profit.

Morate se zapitati ‘koji je limit, koliki je stvarni trošak rekultivacije?’“, rekao je on.