Dana 6. februara 2023. u Turskoj su se uzastopno dogodila dva snažna zemljotresa, koja su rezultirala značajnom štetom i gubitkom života širom jugoistočne Turske i severozapada Sirije. Kao fundamentalni parametar, njihove veličine su od velikog interesa za naučnu zajednicu i širu javnost.
Trenutno, prijavljeni rezultati magnitude za dva događaja imaju značajna odstupanja, a razlika u magnitudi između njih je veoma neizvesna (između 0,1 i 0,4), što zahteva dalje revizije.
Sa ciljem da se popravi taj jaz, tim istraživača predvođen profesorom Sjaodong Songom sa Pekinškog univerziteta koristio je novu i pouzdanu dugoperiodičnu metodu veličine koda momenta za merenje veličina i relativnih veličina dva događaja.
„Momentne magnitude koje su dobijene bile su 7,95 i 7,86, više od ostalih objavljenih rezultata“, rekao je profesor Song, koji je dopisnik rada. „Prvi glavni udar bio je nešto jači od drugog sa procenjenom razlikom od 0,11. Ovo odgovara jednom od najvećih potresa u preko 2.000 godina turske istorije.“
Štaviše, istraživači su otkrili da su dva velika zemljotresa bila retka velika kontinentalna zemljotresa – dva ili više velikih zemljotresa koji se dešavaju u neposrednoj blizini i u kratkim vremenskim intervalima – jer se takvi događaji povremeno dešavaju u zonama subdukcije i retko na kontinentu. Čini se da je par zemljotresa najmoćniji dublet koji se ikada dogodio na kopnu.
Tim je objavio svoje nalaze u Earthquake Science.
„Naš metod je specijalizovan za merenje velikih zemljotresa kroz njihovu dugotrajnu energiju desetinama hiljada sekundi nakon potresa“, objasnio je Ksinju Đijang, vodeći autor studije i doktorant u studijskom timu. „Njegova prednost leži u relativnoj neosetljivosti koda talasa na faktore kao što su lokacija izvora i heterogenosti Zemlje, što omogućava preciznije i pouzdanije procene veličine momenta.
Istraživači su postavili efikasan model raspadanja energije da bi procenili početnu energiju koda. Energija je kalibrisana brzom numeričkom simulacijom da bi se izdvojili podaci o veličini zemljotresa eliminisanjem uticaja seizmičkog izvora i složenosti širenja talasa.
„Naš novi pristup ima potencijal da unapredi i istraživanje potresa i odgovor na katastrofu“, zaključio je profesor Song.
