Aktivista protiv kitolovca Pola Votsona se nalazi u pritvoru na Grenlandu, očekujući moguće izručenje Japanu. Ova situacija je privukla pažnju javnosti na kontroverznu praksu lova na kitove, koja je široko osuđivana.
Nakon stupanja na snagu moratorijuma na komercijalni kitolov 1986. godine, broj kitova je počeo oporavljati se nakon vekova lova koji je doveo do njihovog skoro izumiranja. Međutim, i pored toga, postoji nekoliko zemalja koje i dalje dozvoljavaju ovu praksu, uključujući Japan, Norvešku i Island.
Pored moralnog aspekta protiv lova na kitove, postavlja se pitanje koje argumente nauka pruža kako za, tako i protiv ove prakse. Japan je 2019. godine napustio moratorijum Međunarodne komisije za kitolov i nastavio sa komercijalnim kitolovom unutar svojih teritorijalnih voda i ekskluzivne ekonomske zone.
Prethodno, Japan je opravdavao svoje aktivnosti „naučnim istraživanjem“ kitolova od 1987. godine, tvrdeći da određeni podaci mogu biti prikupljeni samo iz mrtvih leševa kitova. Međutim, nedostatak ubedljivih dokaza podrške ovoj tvrdnji izazvao je skepticizam u naučnoj zajednici.
Studija objavljena u časopisu Marine Policy 2016. godine pokazala je da su zemlje koje se bave kitolovom i one koje to ne čine proizvele sličan broj naučnih radova o kitovima u periodu između 1986. i 2013. godine. Ovo postavlja pitanje opravdanosti kitolova u svrhu naučnih istraživanja.
Uz napredak tehnologije, postoji mnogo neinvazivnih istraživanja koja se sprovode na živim kitovima, koristeći satelitske predajnike, pasivne akustične uređaje, satelitske snimke i veštačku inteligenciju.
Iako je moratorijum bio uspešan u obnavljanju populacije kitova, postoje značajne razlike između regiona i vrsta. Japan lovina Brajdove, minke i sej kitove, s namerom da proširi listu vrsta koje lovi.
Vlada Japana tvrdi da su Brajdovi i obične minke „najmanje zabrinjavajuće“ vrste na Crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode, dok su sei kitovi „ugroženi“, a kitovi perajadi „ranjivi“.
Uz pretnje kao što su sudari brodova, zaplitanja sa ribarskim mrežama i povećanje temperature okeana, kitovi se suočavaju sa mnogim drugim opasnostima osim lova.
Nedavno lansiranje novog „matičnog broda“ za kitolovsku flotu Japana izazvalo je zabrinutost u naučnoj zajednici zbog njegovih velikih dimenzija i potencijalno visokih operativnih troškova.
Tokio ističe da je jedenje kitova deo japanske kulture i pitanje „sigurnosti hrane“ u zemlji sa ograničenim resursima. Ipak, potrošnja mesa kitova u Japanu je značajno opala poslednjih decenija.
