Novi pregled dodaje sve više dokaza da postoji mnogo složenih razloga zašto ljudi veruju u teorije zavere, suprotno klišeu da je to nedostatak znanja.
„Neće svi teoretičari zavere biti prostodušni, mentalno bolesni ljudi – portret koji se rutinski slika u popularnoj kulturi“, kaže klinička psihologinja sa Univerziteta Emori Šona Bouz.
„Umesto toga, mnogi se okreću teorijama zavere kako bi ispunili uskraćene motivacione potrebe i dali smisao nevolji i oštećenju.“
Iako svi u nekom trenutku doživljavamo razmišljanje o zaveri, neka od ovih verovanja mogu postati opasna.
Analizirajući 170 studija – uglavnom iz SAD, Velike Britanije i Poljske – Boves i njegove kolege istražili su motivaciju koja stoji iza verovanja ljudi.
Iako postoji mnogo uticajnih faktora, podaci sugerišu da se čini da su ljudi motivisani potrebom da se osećaju bezbedno, da razumeju svoju okolinu i povećanom potrebom da se osećaju socijalno sigurnim ako te druge dve potrebe nisu zadovoljene.
Ovo je loša vest, jer svet oko nas postaje sve opasniji, a naša budućnost sve neizvesnija.
„Naši nalazi otkrivaju da su motivacije u celini važni, možda čak i suštinski, delovi slagalice zaverenih ideja“, objašnjava tim u svom radu.
Otkrili su da su društvene pretnje snažnije povezane sa razmišljanjem o zaveri nego druge pretnje, koje je takođe usko isprepleteno sa poverenjem. Dugo je identifikovano poverenje kao ključnu ulogu u našem verovanju u fenomen koji se zove kulturna spoznaja.
Bez obzira na to koliko smo obrazovani, verovatnije je da ćemo verovati informacijama od ljudi sa kojima se identifikujemo kao deo naše sopstvene kulturne grupe.
Boves i kolege su takođe otkrili da crte ličnosti poput niže sposobnosti analitičkog razmišljanja i veće anksioznosti imaju značajnu, ali iznenađujuće nisku korelaciju sa razmišljanjem o zaveri.
Istraživači objašnjavaju da to može biti zbog toga što se ne uzima u obzir dovoljno dug vremenski okvir ili kako različite osobine međusobno deluju. Potrebno je više istraživanja da bi se ovi aspekti razdvojili.
Međutim, kao što je objavljeno u prethodnim studijama, narcizam – među pojedincima i na kolektivnom nivou – povećao je verovatnoću konspirativnog razmišljanja, kao i potrebu da se osećate jedinstveno.
Ljudi koji primećuju društvene pretnje su verovatnije verovali zaverama zasnovanim na događajima, a ne apstraktnim teorijama, koje su bile više favorizovane individualnim osobinama kao što su narcizam i paranoja. Na primer, američka vlada je planirala terorističke napade 11. septembra, pre nego što vlada planira da zadrži vlast štetnim sredstvima.
„Ovi rezultati se u velikoj meri preslikavaju na nedavni teorijski okvir koji napreduje da motivi društvenog identiteta mogu dovesti do privlačenja sadržaja teorije zavere, dok ljudi koji su motivisani željom da se osećaju jedinstveno češće veruju u opšte teorije zavere o kako svet funkcioniše“, objašnjava Boves.
Uloga sigurnosti i sigurnosti bi takođe objasnila zašto postoji porast razmišljanja o zaveri u vreme krize, uključujući i tokom pandemije, jer su ljudi nailazili na finansijske teškoće i zdravstvene nesigurnosti.
Razumevanje ovih faktora je ključno za pomaganje ljudima da izbegnu ove zamke razmišljanja i ograničavaju štetu koju mogu da naprave.
Ovo istraživanje je objavljeno u Psihološkom biltenu.
