Naoružan drvenim štapom, kantom i farom, filipinski građevinski radnik Džoni Manlugej svake noći lovi jaja morskih kornjača na netaknutim plažama severne provincije La Union.
Ovaj 55-godišnjak lako može da uoči mesta gnežđenja, pošto ga je u mladosti deda naučio da prati životinje i njihova jaja, koja je njegova porodica u to vreme trgovala ili jela.
Ali njegovi dani krađe jaja su prošli. Sada je Manlugai svoje veštine usmerio na pomoć u zaštiti morskih kornjača na provincijskim plažama koje favorizuju ugrožene vrste Olive Ridlei za izgradnju mesta za gnežđenje.
„Naučio sam da volim ovaj posao“, rekao je Manlugaj, koji je bio u pratnji svoja dva psa. „Nismo znali da je krivolov nezakonit i da ne treba da jedemo jaja i meso kornjače.
Pažljivo je prebacio svako jaje u svoju kantu, zajedno sa malo peska iz gnezda kornjača, da bi ga predao grupi koja je predvodila program očuvanja na plažama, Akcije upravljanja obalnim podvodnim resursima (CURMA).
Svih pet vrsta morskih kornjača koje se nalaze na filipinskom arhipelagu – zelena, Havksbill, Loggerhead, Leatherback i Olive Ridlei – su ugrožene.
Zaklane zbog jaja, mesa i ljuske, kornjače, ili kako ih zovu „pavikan“, takođe se suočavaju sa pretnjama trgovine, lova, gubitka staništa i klimatskih promena.
Ali napori za očuvanje uspostavljeni 2009. godine transformisali su krivolovce morskih kornjača u saveznike, nudeći podsticaje i obuku kako bi pomogli da se spasu hiljade kornjača i da njihova jaja ne završe na pijacama i na tanjirima.
„Razgovarali smo sa krivolovcima i ispostavilo se da je krivolov samo još jedan način da zarade za život“, rekao je Karlos Tamajo, direktor operacija programa. „Nisu imali izbora.
Morske kornjače u proseku polažu 100 jaja u gnezdo, dok se broj gnezda kreće između 35 i 40 svake sezone, koja traje od oktobra do februara.
Tamajo je dodao da se taj broj udvostručio tokom prve godine pandemije koronavirusa. U vreme kada su suzbijanje bolesti držalo ljude u zatvorenom prostoru, došlo je do oporavka u mnogim aspektima aktivnosti životinja.
„Samo prošle sezone, na primer, imali smo 75 gnezda i pustili smo blizu 9.000 mladunaca“, rekao je Tamajo.
Volonteri dobijaju 20 pezosa (0,37 dolara) za svako sakupljeno jaje, ili četiri puta više od onoga što bi mogli da zarade prodajom. Jaja se prenose u mrijestilište programa da bi se ponovo sahranila u zaštićenim područjima.
Bivši krivolovac Džesi Kebegbeg, koji je odrastao jedući meso i jaja od kornjače, rekao je da je dodatni prihod od sakupljanja jaja bio značajan za njegovu porodicu, koja se uglavnom oslanja na ribolov za život.
„Podsticaji nam pomažu da platimo račune za hranu i struju. Kada sam imao sreće, uspeo sam da uštedim i iskoristim ga da kupim tricikl koji koristim (za prevoz putnika) kada nisam mogao da idem na pecanje, tako da je to drugo izvor prihoda“, dodao je on.
Cabagbag, čija supruga i sedmogodišnji sin ga prate u patroliranju plažom La Union u Baknotanu, predao je više od 1.000 jaja CURMI od oktobra.
„Prestao sam da lovim kada smo prošli obuku i naučili da je ono što radimo nezakonito i da su ove vrste kornjača ugrožene“, rekao je 40-godišnjak.
Turisti hrle na spektakl plavo-sivih mladunaca koji ludo jure niz kosinu plažu da bi stigli do vode nakon što ih puste.
Događaj je inspirisao ogromnu radost u Kabagbagu, rekao je on.
„Zaista sam ponosan. Čak i naše komšije cene ono što radim, jer nije lako. Srećan sam što mogu da doprinesem očuvanju ‘pavikana’.
