U švedskom staračkom domu, stanovnici čekaju autobus koji nikada ne dolazi.
Osoblje je postavilo lažno autobusko stajalište u hodniku kako bi olakšalo umove anksioznih pacijenata sa demencijom koji su željni da odu.
Uza zid je postavljena klupa ispod autentičnog znaka autobuske stanice za opštinsko saobraćajno preduzeće, zajedno sa mapom grada Sodertalje.
Zamišljeni red vožnje autobusa je čak postavljen na suprotnom zidu.
Caroline Vahlberg, koja vodi starački dom Tallhojden, sela je sa Edvardom, stanovnikom u svojim 80-im, čije su prodorne plave oči nejasno gledale u daljinu.
„Veoma je uobičajeno… da imaju tu brigu i žele da idu kući“ u određenom stadijumu Alchajmerove bolesti i demencije, rekla je ona za AFP.
„Neki imaju spakovane torbe“ dok čekaju na klupi, rekla je ona.
Autobusko stajalište postavljeno je pre četiri godine i u više navrata je pomoglo pacijentima.
„Imao sam damu koja je živela ovde i dolazila je kod mene nekoliko puta dnevno i tražila da joj roditelji dođu po nju“, rekao je Volberg.
„Sedeli smo sa njom na klupi i samo čekali. A onda smo počeli da pričamo… i tada je bila mirnija (i) srećnija. I onda smo mogli da idemo da jedemo ili gledamo televiziju“, rekla je ona.
Lažna autobuska stajališta podignuta su u parkovima ispred nekih domova za penzionere u Nemačkoj 2008. da bi pacijentima koji lutaju dali mesto gde bi instinktivno odlazili da sede.
U švedskom staračkom domu 35 kilometara jugozapadno od Stokholma, gde trenutno živi 17 ljudi, ta mera je deo lečenja pacijenata.
„To je donelo neke promene ovde, to je kao terapija“, rekla je Luiz Bas, medicinska sestra koja je radila u kući 13 godina.
Klupa je najtraženija na kraju dana, kada je veća verovatnoća da pacijenti osećaju nemir.
„Svi su krenuli autobusom. Prepoznaju znak, pa ponekad misle da autobus dolazi“, rekao je Bas.
„Mi sedimo ovde i ćaskamo (a) oni zaborave da su želeli da izađu. Mnogo pomaže.
Autobuska stanica „vraća uspomene“, dodala je Rebeka Gabrijelson, menadžerka nekoliko gradskih staračkih domova.
„Oni mogu da pričaju o tome gde su radili, gde su putovali. To je alat koji im pomaže kod njihovih simptoma.“
Ali da li je moralno prihvatljivo lagati ranjive pacijente?
Članak koji je objavio Izraelski časopis za istraživanje zdravstvene politike 2019. ispituje pitanje lažnih autobuskih stajališta.
Pokazalo se da, iako je cilj bio da se smanji broj pacijenata sa demencijom koji pokušavaju da pobegnu iz staračkih domova, autobuske stanice takođe mogu povećati njihov osećaj frustracije i osećaj prevare.
