Iako se podsaharska područja mogu činiti savršenima za solarne peći, mnogi ljudi koriste drvo ili ugalj kao glavni izvor energije za kuvanje, posebno u područjima koja nisu povezana na električnu mrežu.
Ovo može izazvati zdravstvene probleme vezane za dim i čađ od kuvanja u zatvorenom. Nova studija sprovedena na Kraljevskom tehnološkom institutu KTH u Stokholmu pokazuje da bi se svake godine moglo spasiti čak pola miliona života zamenom drveta i uglja za kuvanje.
Kao deo serije programa Norad, profesor NTNU Ole Jørgen Nidal je radio na razvoju različitih tehnoloških rešenja za problem sa grupom afričkih univerziteta.
„Ako prošetate ulicama u Ugandi, na primer, i pitate zašto nema malih solarnih panela postavljenih na okolnim kućama, kažu da je to zato što baterije prestaju da rade posle nekoliko godina i da su skupe. Bez skladišta. rešenja, stvaranje solarne energije i energije vetra za kuvanje je veoma teško“, kaže Najdal, koji radi na Odeljenju za energetiku i procesno inženjerstvo.
Nidal je bio na čelu dugogodišnje NTNU saradnje sa univerzitetima u Ugandi i Tanzaniji na razvoju upotrebe solarne energije za kuvanje.
Pored zdravstvenih prednosti ovih alternativa, mnoge afričke zemlje žele da zamene fosilna goriva obnovljivim izvorima energije.
Nedavno je Nidal napisao sažetak i procenu različitih koncepata koji su isprobani u članku objavljenom u časopisu Energies. On ističe da kuvanje sa solarnom energijom ima dugu istoriju i uključuje mnoga rešenja — od šporeta za konzerve do solarnih koncentratora.
Međutim, ova rešenja nikada nisu zaista uzela maha. Razlozi za ovo su mnogi, ali jedan veliki izazov je da neka rešenja zahtevaju pristup solarnoj energiji tačno kada vam je potrebna.
„Jedno rešenje za rešavanje tog problema je korišćenje oblika skladištenja toplote, toplotne baterije, koju punite solarnom energijom tokom dana i kuvate sa njom uveče“, rekao je Najdal. On posebno ističe skladištenje toplote u kombinaciji sa solarnim panelima.
Nidal i njegovi projektni partneri su testirali različite koncepte skladištenja toplote. Zahtevi za sve su da moraju biti u stanju da obezbede toplotu do približno 220 stepeni Celzijusa, da budu dobro izolovani kako bi izbegli gubitak toplote i da mogu da emituju toplotu kada sunce ne sija.
Istraživači su posmatrali sisteme u kojima je materijal za zadržavanje toplote ili biljno ulje, kameni slojevi ili solarna so.
Pravi se razlika između sistema u kojima se sunce koristi direktno za grejanje i indirektno preko solarnih panela.
„Zaključak iz našeg iskustva je da iako energetska efikasnost direktnih sistema može biti bolja od sistema solarnih panela, sistemi solarnih panela imaju prednost što su jednostavni, robusni i takođe mogu sakupljati energiju iz difuzne sunčeve svetlosti“, kaže Najdal.
Procenjeni su mnogi faktori. Na primer, da li su sistemi čisti i bezopasni za rad u domovima ljudi? Mogu li se proizvoditi i održavati lokalno? Da li su robusni ili imaju mnogo pokretnih delova koji se mogu polomiti? Da li se toplota dovoljno brzo prenosi na hranu? U svom članku Nidal piše da su neki sistemi najpogodniji za prženje hrane, dok su drugi pogodniji za pečenje u pećnici.
