Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, više od 117 miliona ljudi je raseljeno širom sveta, pri čemu su žene i devojke često među njima. U godini 2020, žene i devojke su činile oko 46% izbeglica koje su pristigle u Kanadu.
One se često suočavaju sa specifičnim izazovima raseljenja, ističući potrebu za razumevanjem njihovih rodno specifičnih pitanja u kontekstu globalnog raseljavanja. Istraživanje je posebno fokusirano na iskustva ukrajinskih žena izbeglica u oblasti Velikog Toronta, analizirajući kako inkluzivni programi smeštaja u domaćinstvu mogu značajno uticati na njihove živote.
Kanada je pružila utočište izbeglicama koje beže od sukoba u Ukrajini, ali proces naseljavanja nosi sa sobom složene društvene, kulturne, ekonomske, zdravstvene i lične izazove. Model smeštaja kod kuće, gde izbeglice žive sa porodicama domaćinima, predstavlja prvi korak u integraciji u novo društvo, pružajući sigurnost, dostojanstvo i podršku.
Iako programi smeštaja u porodici imaju za cilj olakšavanje tranzicije i poboljšanje dobrobiti izbeglica, njihova kompleksna dinamika i uticaj na izbeglice i domaćine još uvek zahtevaju detaljnu analizu. Studije su pokazale da ovakvi aranžmani mogu unaprediti integraciju i društvene veze, ali takođe mogu podstaći i negativne stereotipe i antiimigrantska osećanja.
Domaćini igraju ključnu ulogu u početnim fazama integracije izbeglica, izloženi novim kulturnim i društvenim izazovima koji podstiču adaptaciju i rast u novom okruženju. Ipak, trenutni model smeštaja može biti nepredvidiv, zahtevajući unapređenje koje će bolje adresirati specifične potrebe žena izbeglica, uključujući pitanja privatnosti, autonomije i kulturnih razlika.
Studija koja je uključila 18 žena izbeglica iz Ukrajine dokumentovala je njihova iskustva kroz fotografije, pružajući dublji uvid u njihove radosti i izazove tokom adaptacije. Ovi zapisi ilustruju raznovrsne aspekte njihovih iskustava, od zahvalnosti za podršku domaćina do izazova u prilagođavanju novim životnim uslovima.
Uprkos pozitivnim interakcijama koje unapređuju međusobno kulturno razumevanje, žene su izrazile i neke izazove poput nedostatka privatnosti i osećaja ograničene autonomije. Ovi problemi ukazuju na potrebu za boljim strukturiranjem i podrškom programa smeštaja u porodici, kako bi se stvorila sigurnija i podržavajuća sredina za žene izbeglice.
U zaključku, razvoj inkluzivnog i prilagodljivog modela smeštaja za žene izbeglice zahteva angažovanje svih nivoa vlasti i organizacija civilnog društva. Potrebna je kontinuirana podrška, obuka za domaćine i razumevanje interkulturalnih dinamika kako bi se osigurala uspešna integracija i dobrobit žena koje traže utočište u Kanadi.
