Poslednjih decenija, naučnici su proizveli bezbroj studija o efektima jednog ili drugog faktora životne sredine – klimatskih promena, krčenja šuma ili zagađenja, na primer – na divlje životinje i staništa širom sveta. Ali malo njih je ispitalo međusobnu igru i preklapanje između više faktora u isto vreme na istoj lokaciji.
Ali razumevanje kako takve pretnje funkcionišu zajedno, i da li određeni faktori pojačavaju ili ublažavaju druge, biće ključno za zaštitu biljnih i životinjskih vrsta u svetu koji se brzo menja.
Nova studija koju je vodio UCLA koristi taj pristup, analizirajući kako temperature zagrevanja i fragmentacija staništa – područja divljine koja su odvojena poljoprivredom i drugim ljudskim razvojem – utiču na 24 vrste tropskih ptica u planinama Usambara u istočnoj Africi, jednoj od većina regiona bogatih vrstama na planeti.
Tokom 34 godine koje su istraživači analizirali, od 1987. do 2020. godine, na devet od 24 vrste su uticala oba faktora. Ali temperature zagrevanja bile su veća pretnja, negativno utičući na 14 vrsta. U najtoplijoj godini tokom studije, stope rasta populacije su pale za 20%, čak i u najvećem fragmentu staništa, koji je bio 5,84 kvadratnih milja.
Jedan od razloga što fragmentacija nije izazvala veću štetu je taj što se većina gubitka staništa u ovoj oblasti dogodila decenijama pre perioda analiziranog u studiji, rekao je ekolog UCLA Monte Neate-Clegg, glavni autor rada.
Istraživači su bili posebno zainteresovani da saznaju da li promene temperature i fragmentacija staništa imaju sinergijske efekte – što znači da je svaki faktor pogoršao drugi. Iako su pronašli nekoliko takvih primera, ukupna slika je bila složena.
„Nije bilo ono što smo očekivali“, rekla je Neate-Clegg. „Čak se činilo da neke vrste rade bolje u malim fragmentima nego u većim. Nismo sigurni šta se tačno dešava, ali više temperature mogu povećati proizvodnju voća ili nekog drugog resursa.“
Sve u svemu, međutim, budućnost ptica u planinama Usambara izgleda teško, rekao je Neate-Clegg. Kako temperature rastu i prete lokalnoj populaciji, odgovarajuće novo stanište je retko ili im je teško doći. Za razliku od drugih ptica, tropske ptice u regionu često nisu u stanju da lete na velike udaljenosti. Neki čak izbegavaju da prelaze male praznine kao što su putevi.
„Vremenom će ovaj trend verovatno gurnuti ove vrste u konstantan pad“, rekao je Neate-Clegg.
Istraživači su proučavali vrste uključujući muholovke, pegavce i nekoliko sunčanih ptica, koje izgledaju i lete u velikoj meri kao kolibri. Sve vrste koje su proučavali igraju ključnu ulogu u žarištu divljih životinja, oprašujući i raspršujući seme biljaka koje služe kao stanište za širok spektar životinja, uključujući crne i bele kolobuse majmune, kameleone i slonove rovke. Pošto jedu insekte koji šire bolesti i održavaju šume koje pomažu u regulisanju vodosnabdevanja, ptice takođe pomažu ljudima.
Osim takve praktične vrednosti, tropske ptice doprinose prirodnim lepotama koje, privlačeći turiste, mogu pomoći u održavanju sredstava za život i zajednica.
„Može se mnogo reći o ekoturizmu kada se radi kako treba“, rekla je Neate-Clegg. „Da je šuma zdravija i da ima više divljači, dolazilo bi više ljudi i donosilo više novca u to područje.
Napori za zaštitu divljih životinja pomogli su da se milijarde dolara donesu na mesta kao što su Kostarika i Serengeti. Prema izveštaju Svetske banke iz 2021. godine, ulaganja u zaštićena područja donose šest puta veću vrednost ekonomskog povrata.
Očuvanje je ključno da bi takve investicije funkcionisale, ali to se mora uraditi strateški.
„Loše razmotreno očuvanje može da bude kao udar na krticu – ako se bavite samo jednim problemom, pojaviće se još jedan“, rekao je ekolog sa UCLA Morgan Tingli, koautor rada. „Očuvanje svetske biodiverziteta zahteva rešavanje višestrukih, istovremenih pretnji. Ne možemo se fokusirati samo na očuvanje staništa ili ublažavanje klimatskih promena. Moramo da razmotrimo celokupnu sliku.“
Rad je objavljen u časopisu Biological Conservation.
