Milenijumima je Prespansko jezero bilo netaknuto. Ali pod pritiskom klimatskih promena, nekontrolisanog pumpanja i zagađenja, praistorijsko vodno telo u jugoistočnoj Evropi se smanjuje alarmantnom brzinom.
Veruje se da je Prespansko jezero, koje se prostire na granicama Albanije, Grčke i Severne Makedonije, dom hiljadama vrsta koje se oslanjaju na vodu i okolno stanište.
Zagrejane temperature izazvale su pustoš u godišnjim snežnim padavinama u ovoj oblasti, isušivši vitalne tokove koji se ulivaju u Prespu, što je dovelo u opasnost vrste koje zavise od jezera i drugog obližnjeg vodenog tela.
Pad padavina doveo je do stalnog povlačenja vode, koja se na nekim mestima povukla i do tri kilometra, kažu čuvari parka koji budno prate jezero.
„Ranije je bilo mnogo više snega koji je dostigao metar ili metar i po, dok poslednjih godina snežnih padavina gotovo da i nije bilo“, rekao je Goran Stojanovski, 38-godišnji rendžer koji je proveo više od decenije nadgledajući jezero u Severnoj Makedoniji, rekao je AFP.
Drugi stručnjaci se slažu, ukazujući na brojne načine na koje su posledice klimatskih promena dovele do stalnog smanjivanja njenih obala.
„Promene uočene u nivoima jezera povezane su sa klimatskim promenama“, rekao je Spase Šumka, profesor na Poljoprivrednom univerzitetu u Tirani u glavnom gradu Albanije.
Šumka je ukazao na više temperature koje su takođe povećale isparavanje i smanjile godišnje padavine.
Na osnovu lokacije, jedino rešenje je u zajedničkom delovanju“, dodao je profesor.
Da bi se nevolje Prespe povećale, okolne farme jabuka se u velikoj meri oslanjaju na vodu, a jedna studija koju je citirala NASA navodi da je jezero izgubilo sedam odsto svoje površine i polovinu zapremine između 1984. i 2020. godine.
Zagađenje životne sredine koje dolazi od poljoprivrednog oticanja iz naizgled beskrajnih redova obližnjih voćnjaka samo doprinosi njegovim problemima, što dovodi do cvetanja algi koje podstiče strah od stvaranja mrtvih zona.
„Jezero je decenijama intenzivno zagađeno“, kaže Zlatko Levkov, biolog sa Univerziteta Ćirilo i Metodije u Skoplju.
„Jednostavno rečeno, stanište mnogih vrsta moglo bi se potpuno promeniti, a populacija tih vrsta bi se smanjila i potencijalno bi izumrla.
Prema rečima stručnjaka, Prespa je ovu živopisnu dolinu u jugoistočnoj Evropi ispunjavala između milion i pet miliona godina, čineći je jednim od najstarijih slatkovodnih ekoloških sistema na kontinentu.
Otprilike 2.000 vrsta riba, ptica i sisara, zajedno sa nizom flore, zavise od svojih voda za opstanak.
Dalja degradacija mogla bi se pokazati katastrofalnom za lokalni ekosistem, ali i za susedno Ohridsko jezero koje se nalazi 10 kilometara zapadno.
Zbog položaja Prespe na višem tlu, Ohrid se oslanja na tokove podzemnih voda kroz okolni krečnjak da bi održao svoj nivo.
Svaki dodatni stres nastao na Prespi verovatno će se osetiti nizvodno u Ohridu, koji je pre samo dve godine bio u opasnosti da izgubi svoje mesto na Uneskovoj listi svetske prirodne baštine zbog prekomernog zagađenja i neregulisanog razvoja.
Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), godišnje se u regionu koristi oko 65 tona pesticida, pri čemu velike količine hemikalija dospevaju u Prespanu oticanjem.
Pesticidi i đubriva se u velikoj meri koriste u zasadima jabuka koji su poznati u regionu, čineći otprilike 70 odsto privredne aktivnosti na obalama Prespe i oko njih u oblastima jezera Severne Makedonije.
„Odlaganje biorazgradivog otpada i prekomerna upotreba đubriva i pesticida“ podstakli su brz rast biomase u jezeru, uključujući alge i invazivnu travu, koja ugrožava endemske vrste, saopštio je UNDP.
Poslednjih godina pokrenuto je bezbroj inicijativa za bolje upravljanje posledicama poljoprivrednog sektora.
U jednom projektu izgrađeno je osam meteoroloških stanica koje prikupljaju podatke koji poljoprivrednicima pružaju bolje informacije o tome kada prskati pesticide, što je rezultiralo smanjenjem njihove upotrebe za 30 odsto.
„Smanjenjem broja tretmana imamo veću ekonomsku korist i poboljšavamo zaštitu životne sredine“, rekla je za AFP Frosina Gjorgjievska, 56-godišnja farmerka jabuka koja živi u blizini jezera u severnomakedonskom Resenu.
Ali u regionu gde ekonomske poteškoće, škripa infrastruktura i pad nataliteta ostaju najhitniji problemi, brige o životnoj sredini često se stavljaju u zadnju stranu vladinih prioriteta.
Većina stručnjaka, međutim, veruje da je potrebno više da se uradi da bi se zaštitila budućnost jezera, uključujući bolje sprovođenje niza sporazuma koje su potpisale Severna Makedonija, Albanija i Grčka 2012.
Aktivisti su pozvali na prelazak na organsku poljoprivredu zajedno sa ulaganjem u održivi turizam kako bi se pomoglo širenju svesti.
„Želimo da zadržimo autentičnost Prespe, njenu lepotu, a da i dalje možemo da uživamo u njoj“, rekla je Marija Eftimovska, 42, lokalna ekološka aktivistkinja.
